Учитељ и шумар (Глас комуна 20.05.1970)

Глас комуна 20.05.1970.

Будимир Јојић дошао је у Горњу Чечаву прије четири године. Млади и мршав момак. Он у свом селу описмењавања дјецу у основној школи. Сам је у четири одјељења, а његови ђаци, њих 40 укупно, вриједни су не само у школским клупама. Они редовно учествују са својим учом и у свим радним акцијама који организују мјештани.

Будимир је дошао из Плужана и када је угледао прве куће чечавске имао је 22 године.

Зашто остаде у Чечави?

– питамо Будимира.

Знате шта, ја сам врло млад. Овдје сам дошао и остало све ово вријеме, а остаћу ни сам не знам до када, због искрености људи. Због тога што су ме они лијепо примили. Овдје, не схватите криво, нема ни лажи ми лицемјерства. Ко вам покаже пријатељство, он је пријатељ. Коме се не свидите, нећете му се ни свидјети

– каже учо.

Млад, од града удаљен 20 километара, без контакта са свијетом, Будимир се предао своме позиву и људима у чијој сједи живи. Он је у Горњој Чечави и активиста и радник.

Нема акције без учешћа нашег уче. Доведе он и одраслије ученике, а и сам дође па ради. Све он с нама

– кажу Чечавци.

Поштено да вам кажем, мени овдје није досадно. У просјеку једном мјесечно сиђем у Теслић. То просјечно зна да буде понекад један силазак у три мјесеца

– каже Будимир.

И, иначе, радиност људи у овом крају као да утиче „заразно“ на све оне који живе и раде у овој средини. Војо Јотановић дошао из Булетића, 25 километара удаљеног од Чечаве, да овдје врши послове шумарске и укључио се у радне акције Чечавске. Ради он као да пут граде његови Булетићани, а не људи из сасвим другог села. О Воји и његовом раду сви су нам говорили. Кажу да су много захвални и учи Црногорцу и шумару из Булетића.