Спектакл у Москви и трагедија код куће: Како режим нуди спас тамо гдје га нема, а занемарује оно што стварно спасава животе

Вијест да ће пацијенти из Србије и Републике Српске примати „револуционарну“ руску мРНА терапију против меланома представљена је ових дана као велики научни пробој и доказ посебних односа са Москвом. Међутим, док медији преносе наслове о „чудесном лијеку“, готово нико не помиње чињеницу да је ријеч о терапији која се налази у раној фази развоја и да у Русији улази тек у Фазу I клиничког испитивања, у којој је примарни циљ испитати безбједност, а не успјех лијечења или продужење живота.

И то је прва ствар коју јавност мора знати: пацијенти не иду на доказану терапију, него на експеримент.

Док се народу сервира реторика о револуцији и привилегији, фаза испитивања се не спомиње. Тако се ствара утисак да грађани одлазе на нешто што је већ медицински верификовано, иако ни сами истраживачи у Русији не представљају резултате као доказану терапију, него као прелиминарни научни корак са ограниченим обимом и кратким временским оквиром праћења.

У истим режимским гласилима провлачи се тврдња да Фонд здравственог осигурања Републике Српске не може финансирати лијечење јер нема уговор са руским установама, уз напомену да ће трошкове преузети Влада. Истина је много приземнија: Фонд је годинама служио као политичка каса, финансирао је оно што је власт тражила, а не оно што струка прописује, исцрпљен је и презадужен, и данас у њему нема одакле да се узме ни за основне потребе. Зато се сада иде директно на буџет, па се новац грађана усмјерава на трошак који, по сваком здравственом правилу, не би требало да сноси пацијент него произвођач, јер је ријеч о експерименталној терапији ране фазе, која носи значајан ризик и нема доказану безбједност ни ефективност.

То је образац који власт практикује већ деценијама: умјесто системских рјешења, нуде се спектакуларни гестови; умјесто уређеног здравства, нуди се политички маркетинг; умјесто улагања у оно што свакодневно спасава животе, гради се слика о спасу који долази са стране. Тако се и у области здравства наставља исто оно што смо већ гледали у економији: исти партнери који су оставили за собом рафинерију уништену, енергетски сектор на кољенима, дугове несагледиве и милијарде изнесене из земље сада се представљају као носиоци напретка у медицини.

Посебно је опасно што ова прича није само резултат нечије заблуде, него и директних руских манипулација. Исто саопштење руског Министарства здравља, које Фазу I назива „клиничком примјеном“, већ је створило талас дезинформација широм свијета. AFP је у септембру забиљежио да је Африка била преплављена руском пропагандом о овој вакцини, гдје је исти тип недовршених препарата представљан као готов лијек. Апсурд наше стварности је да оно што у Африци циркулише као интернет-пропаганда, код нас шири власт, институције и медији који би требало да штите јавност од обмана, а не да у њима учествују.

Истовремено, у Републици Српској и шире у БиХ, грађани не користе ни оно што је одавно доказано, бесплатно, доступно и што у развијеним државама спрјечава болест готово у потпуности. HPV вакцина, једна од најсигурнијих и најбоље истражених вакцина у савременој медицини, у употреби је у свијету од 2006. године. Спречава рак грлића материце, болест која у преко 99 одсто случајева настаје због HPV инфекције. Код нас се, међутим, о њој углавном ћути. Нема кампања, нема образовања, нема системског подстицаја.

Према подацима Свјетске здравствене организације, чак 12 одсто свих смртних случајева код жена у БиХ узроковано је овим карциномом, а БиХ је на зачељу региона по обухвату вакцинације. Само седам одсто дјевојчица до 15 година примило је прву дозу.

У Републици Српској, према подацима Института за јавно здравство, вакцинисано је око 3.200 дјевојчица и нешто више од 1.100 дјечака, док је обе дозе примило око 2.900 младих. Вакцина је бесплатна до 18. године, доступна у домовима здравља, али обухват је и даље трагично низак.

И то је један од најјаснијих показатеља како власт разумије здравствену политику: оно што стварно штити, што је доказано, што спасава животе – стоји занемарено. Оно што се може претворити у политички наратив – проглашава се револуцијом.

И ту лежи суштинска противрjечност. Док се мРНА технологија са Запада у појединим контролисаним круговима, током пандемије ковида, описивала као опасна, сумњива и генетско оружје, данас се та иста технологија из Русије представља као научно чудо. Наука није промијенила становиште. Политика јесте. И управо је политика та која у овој причи има примат над медицином.

Као што каже имунолошкиња Емина Милошевић: „Научно објашњење за (зло)употребу вакцина у политичке сврхе једино психологија може да да.“

Ако власт заиста брине о борби против рака, онда би приоритет био развој примарне здравствене заштите, набавка савремене дијагностике, уређен систем скрининга, доступност терапија које су доказане, повећање обухвата HPV вакцинације, јачање јавног здравља, едукација становништва и потпуно транспарентна информација о сваком новом лијеку. Умјесто тога, добијамо експеримент у Москви као симбол спољнополитичке лојалности и још један у низу политичких пројеката који служе томе да се прикрије стање у здравству.

Здравље није пропаганда. Здравље није геополитички аргумент. Здравље није повлађивање великим силама. Здравље је највећа јавна обавеза, а она се не испуњава спектаклима, него системом. Грађани имају право на истиниту информацију, доказану терапију, функционалан фонд, стабилан буџет, образоване љекаре, јавно здравство и кампање које спречавају болести прије него што се појаве.

Док год власт користи болест као сценографију, а туђу науку као политички украс, истинског напретка неће бити. А људи који се боре за живот не треба да буду дио геополитичког позоришта, него у центру здравствене политике.