Hobiti su živeli u Indoneziji
Naučnici koji su otkrili kosture „hobita“ u pećini Ling Bua na indonežanskom ostrvu Flores, veruju da je u pitanju nova vrsta ljudi, a ne moderni pigmeji, kako se verovalo. Procenjuje se da su ti ljudi bili visoki oko metar i teški do 30 kilograma, a živeli su na ovom ostrvu pre više od 8.000 godina.
FRODO – Od otkrivanja fosilnih ostataka ovih sitnih ljudi 2004, vodile su se rasprave da li su te neobične kreature nova vrsta ili mutanti modernih ljudi.
Naučnici koji rade na ovom projektu od 2004. opisali su u časopisu „Nature” (Nejčr) novu vrstu ljudi koju su nazvali Homo floresiensis i tvrde da se razlikuje od Homo sapiensa. Dean Falk, antropolog sa Univerziteta iz Floride, jedan je od onih koji tvrde da je Homo floresiensis jedinstvena vrsta i da pigmeji, ljudi patuljastog rasta, nimalo ne liče na ovaj hobitski narod.
Hobiti su imali mali mozak, veličine mozga tromesečne bebe, ali skoro normalnu inteligenciju, što je bilo prouzrokovano mutacijama u genetskom kodu proteina pericentrin. U proseku hobiti su dostizali visinu od jednog metra, imali su manje anomalije kostiju ruku, asimetričnu lobanju, malu bradu, drugačije zube i ramena nego što ih imaju pigmeji, koji imaju glavu relativno veliku u odnosu na telo.
Protivnici ove teze kažu da opisi naroda sličnog hobitima najviše liče na opis ljudi sa genetskim poremećajem. Postoji nekoliko naučnih studija koje potvrđuju da su genetske mutacije povezane sa sitnim rastom, što ukazuje na to da su Homo floresiensis u stvari savremeni ljudi kod kojih se pojavila genetska mutacija proteina pericentrin. Naime, na malim zabačenim ostrvima, kao što je Flores, česte su nasledne bolesti usled stvaranja potomstva među ljudima koji su u bliskom srodstvu.
Sve što utiče na visinu
Retka bolest čije su posledice mali mozak i sitno telo prouzrokovana je mutacijama u genetskom kodu proteina pericentrin. Pericentrin pomaže odvajanju hromozoma tokom ćelijske deobe, koja je potrebna za rast, i kada dođe do mutacije celo telo usporeno raste zbog ovog defekta.
Na visinu čoveka utiče nasleđeni DNK i kombinacija zdravstvenih faktora i sredine u kojoj se odrasta. Zato prosečna visina varira od kontinenta do kontinenta, odnosno od jedne do druge etničke grupe.
Prosečna visina
zemlja/region muškarci žene
Argentina 174,5 161.0
Bahrein 165,1 154,2
Brazil 169,0 158,0
Kamerun 170,6 161,3
Danska 180,6 166,5
Dinarsko/Alpski 185,6 171,0
Francuska 174,1 161,9
Indija 164,5 152,0
Indonezija 158,0 147,0
Južna Koreja 174,3 161,1
Severna Koreja 165,6 154,9
Holandija 184,8 168,7
Nigerija 189,8 157,8
Tajland 167,5 157,3
SAD (belci) 178,9 164,8
SAD (afroamerikanci) 178 163,2
SAD (hispanoamerikanci) 170,6 158,7
Vijetnam 162,1 152,2
*sve vrednosti su
izražene u centimetrima
Leonid Stadnjik iz Ukrajine je sa 2,57 metara najviši čovek na zemlji. Najviši u modernoj istoriji bio je Amerikanac Robert Vedlou, koji je 1940. bio visok 2,72 metra.
Članovi plemena Nilotici iz Sudana imaju najveću prosečnu visinu na svetu (muškarci 1,9 a žene 1,8 metara), dok su najniži pigmeji s Madagaskara, s prosečnom visinom od metar i po.
0 Коментарa