Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Чечава с околицом – 1887. год. (1. дио)

Аутор: Јеврем Станковић
Текст објављен 16.01.1887. године у часопису „Босанска вила“

У котару тешањском село Чечава највеће је и простором и становницима. Има ту и неколико паланчица, које се зову: Ступа, Поточани, Савковићи, Продановићи, Петковићи, Локва, Плани, Ријечани, Тевсовац, Шушњарани, Гаји и Брђани. Кроза сриједу тих џемата тече ријечица Чечавица, — ваљда је од ње прозвана и сва околица Чечавом. Преко Чечаве има путовати три сахата уздуж а два сахата попријеко. Око Чечаве су шуме: Јаворова, Чавка, Ступа, Шавајковац; то су велике планине, у којима расту храстови, букве, борови, јелике, оморике, јасен, бријест, мљечика, липа, а по негдје има и тисовине, од које се граде кашике и крстићи. У овим шумама има мноштво звјериња, а највише вукова, лисица, срна и кунића, па их људи лове и од њих коже продају.

Ријеке су : Укрња, Јаворова, Крушевица, Мрка ријека, Бијела ријека, Плањска ријека, Осевица, Лужница и Бранкова ријека. Све те ријечице теку већином из шума Чавке и Јаворове, и састају се, пак се зову Укррња. Ова је ријека повелика; на њој има много воденица, што мељу брашно, већином кукурузово, којим се овдашњи становници највише хране. А има у Чечави око Укрње и земље врло добре и равне, куд се сије већнном кукуруз; по брдима се сије шеница, јечам, зоб, раж и проха. Та сва жита могу добро да роде. Поднебље је врло благо и пријатно, велике студени никада нема, јер Чечава није на висини, као што има мјеста по Босни. Овдашњи становници много саде шљиве па од њих пеку добру ракију, ама само за своју потребу кућну, а не продају је; остале пак шљиве суше и сухе продају на оку по 15 до 20 новчића. Од домаћих животиња највише има свиња, јер их је лако држати ради шума; кад жир роди, сваки се радује више, него да роди жито, јербо се оправе свиње, па свак може имати новаца, а овдашњи народ највише узима новаца за свиње. Најсиромашнији узеће за њих 30 до 40 форинти а богатији узму 300 до 400 форинти за годину. Свиње продају највише у Броду, у Дервенти и у Бањој-Луци. Сваки, ко има свиње, гони их собом на пазаре; воли их дати тамо на сајму јефтиније, него код куће скупље, јер се догађало, да су некоји, који купују, отјерали мал на вересњу и нису никад ни платили.

Што год фамилија има овуда, све су насељене. Највише их има, које знају своје поријекло из Херцеговине. Највеће су куће Ковачевићи и Продановићи, обје су се те породице прије 200 година доселиле из Херцеговине, из мјеста Петрова поља; њих има данас у Чечави 30 – 40 кућа; а тако исто има и других много, те су се већином доселиле у овдашње мјесто. Причају, да је многи народ пребјегао преко Саве у Славонију, кад су Турци ове земље освојили, а многи се посакривао но великим шумама; па кад су Турци мало блажији дошли, ови су крајеви опет насељени.
Од старина има једна градина сва у рушевинама; и само се мало познаје, куд су зидови били. То је на једном високом брежуљку, обраслом ситном шумом, гдје се стијече Осевица ријека у Укрњу. То мјесто више је од воде Укрње близу 200 метара, и не може се до њега доћи, ван само с једнога краја. Ниже те градине има једна равница, где се зна да су биле куће; кажу, да је ту била варош, јер се и сад познаје, куд су биле магазе и куће. Много има цигаља, црепова и старог суђа полупана. А око градине доста се налазило старог оружја попребијана, као миздрака, бода, наџака од туча, и старих сикира, које нијесу ни налик на садашње сикире. Чуо сам од покојнога попа Стојана, да је краљ босански Стеван Томашевић имао своје љетне дворе у тој градини, и да је највише његова краљица ту у љету становала. Краљ је имао туда земље, на којој су његове слуге сијале шеницу и друга жита. У шуми Чавки на по друг сахата од градине има једно мјесто, те се зове „Краљичино гувно“ (арман) где је та иста краљица вршила шеницу. Свуда су биле њиве око тога гувна, а данас је шума, само гдје је гувно, ту је окрчена њива. Гувно се и данас добро познаје; колико је било велико, могао би на њему овршити 200 осмака шенице. Близу Краљичина гувна у по шуме Чавке имају једне стране, које се зову Виноградине. По тим странама и данас има многа винова лоза, која је подивљала у шуми; приповиједају, да су то били краљичини виногради, одакле је добивала добро вино.

У шуми Јаворови зна се на доста мјеста да је копано, као да је нека руда топљена. Има много полупаних комада котлова од туча; народ приповиједа, да су овђе за времена краља Стевана Томашевића копане руде, од којих је краљ топио сребро и ковао новце. Кажу, да и сад има негдје у шуми Јаворови магаза у земљи, гдје је краљева хазна са седам пуних каца новаца, ал је мучно доћи до њих, јер има стражар, и не да носити новаца, нити да унићи. — Има близу чечавске цркве једно брдо Стражбеница на спрам градине; кажу, да је ту бивала краљева стража у опасно вријеме; а збиља се с тога брда види на сва четири краја далеко; кад је чисто вријеме, виде се преко Саве у Славонији цркве и куће. Има опет друго брдашце, које се зове Дреновача; по њему има неких закопина, а доста пута, кад је иза кише, може се ту наћи по која стара пара колик новац од двадесет новчића а има и мањих. На њима су ликови једнаки, слова су глаголска, а те су паре сребрене; налазило се и златних, па кажу, да су и на њима исте слике као и на сребреним. Проповиједају стари људи кад је краљ из Јаворове вадио и топио сребро да му је на Дреновачи била тарафана, гдје је новце ковао; а те парице, што се овђе налазе, да су његове.


0 Коментарa

Још нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.