Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Четничка организација

За Чечаву и данас неки кажу да је четнички крај. Многи сматрају да због тога село није напредовало и да је заостајало у развоју. Ни једна ни друга прича немају много основа. Нити је Чечава имала већу ни бољу четничку војску од околних села, нити су се друга српска села брже и боље развијала.

Припадници Теслићке бригаде Средњобосанског корпуса, с лева на десно: Славко Томић, Новак Продић, Симо Миладић и Здравко Јотић

Поуздано се зна да је у Чечави прије рата постојала четничка организација. О њеном оснивању, раду и чланству нема писаних трагова. Зна се да је 1937. године код цркве у Чечави одржан велики четнички збор на коме је говорио Коста Пећанац. Кажу да је гост био и некакав Рус. Коста Пећанац је у Чечаву дошао дресином из Теслића. На станици у Чечави дочекало га је око стотину омладинаца. Присутни памте да је скидао кошуљу и показивао ране по тијелу, говорећи како је својом руком заклао триста Бугара. Питао је попа Стојана Станковића када ће да га прогласи за свеца, говорећи да је заслужнији од светог Ђорђа, јер је овај убио само једну аждају.Од заклетих четника из Чечаве у четнике су у Другом свјетском рату отишли Бошко Гачић, Марко Лукић и Новак Продић. Велика већина их се уздржала од војног ангажовања.

Команда Западне Босне приликом обиласка Теслићке бригаде Средњобосанског корпуса, октобра 1944. у Чечави. Стоје, с лева на десно: Новак Продић, командант Теслићке бригаде (види се само део тела), Непознати, Стојан Лазић, пуковник Славољуб Врањешевић, командант Западне Босне (са огрнутом блузом), непознати, Милан Цвијић (иза, види се само глава), капетан Миле Воротовић, инструктор бригаде (држи гранату), Митар Јотановић, непознати, Мирко Продић, Милош Ковачевић, Петар Ђумић из Шњеготине, командант 5. батаљона Теслићке бригаде, Славко Томић, командант 1. чете 2. батаљона Теслићке бригаде (држи леву руку на куку), Милан Савковић и Бошко Гачић Павловић, командант 2. летећег батаљона “Танкосић“. Седе: Бранко Томић, непознати и Мирко Тодоровић, студент машинства, ађутант у јединици Славка Томића

Многи Чечавци ни данас не знају шта је значило организовано четништво прије рата, па се за четничку организацију у Чечави везују разне приче. Четници су до краја Првог свјетског рата били добровољци у саставу нерегуларних трупа, чета и одреда различите јачине под командом четовође или војводе. Носили су националну ношњу и користили се за блиске акције. Прво су се појавили у Македонији у другој половини 19. вијека. Прве веће формације четника појављују се у Српско-турском и Руско-турском рату и балканским ратовима. У Првом свјетском рату четници су били формирани у четири одреда са 500 — 750 бораца и додијељени Ш армији и Ужичкој војсци. Истакли су се великом храброшћу у Колубарској бици и у борбама против Бугара. У славним биткама Добровољачког одреда војводе Војина Поповића (војвода Вук) избачено је из строја око 3.500 бораца. Од 4.000 људи на Крф је у повлачењу стигло око 500 четника. Чечавско четничко друштво било је огранак теслићке организације Удружења четника. Такве организације постојале су и у Прибинићу, Булетићу и Блатници. Нема доказа о бројности огранка у Чечави, а многи мисле да је био најбројнији.

из књиге ”Чечава – село у Републици Српској” аутора Бранка Перића.

0 Коментарa

Још нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.