Географски положај, граница и морфологија насеља

Чечава заузима сјевероисточни дио теслићке општине. Простире се на обронцима планине Јаворова и лежи у сливу ријеке Мале Укрине. Др Миленко С. Филиповић записује: „Високо по косама и странама у лакту који чини ријека Мала Укрина раштркане су „паланке“ села Чечаве, једног од ретких босанских села чије је постојање документарно осведочено за средњи вијек.“

Површина села износи 78.070.597 m2 (7.807 хектара). Граничи се са селима прњаворске општине: Горњим Вијачанима и Кулашима, на сјеверозападу, са селима добојске општине Осрецима, Љебом и Станарима на сјевероистоку, селима теслићке општине Растушом, Укриницом и Осивицом на истоку, Ронковићем и Прибинићом на југу и Шњеготином Горњом на западу.

Граница села иде од дванаестог километра (ушће ријеке Осивице у Малу Укрину) у правцу југозапада брдом Недића вис до Тисовца, преко Алијине и Брезине косе до Миљковца. Од виса Миљковац граница скреће према сјеверозападу преко виса Ровови и Мала Храстовача и избија на Липову Главу. Са Липове Главе граница скреће према сјеверу на брдо Богданицу, па преко Крешталовца избија на Шабанову главицу. Са Шабанове главице граница иде према сјевероистоку на Вучиће баре и преко брда Пушкарница избија на брдо Груаљ. Са Груаља граница се спушта Краљичиним брдом на Ступљански пут и избија на велике Виноградине и Прокоп, а затим брдима Великом и Малом Болобановицом избија на источну коту 249. Даље граница скреће у правцу југоистока до ријеке Мале Укрине и иде њеним током до дванаестог километра.

Административни центар села је у сливу потока Чечавице у Малу Укрину. У центру се налази осмогодишња школа са стамбеном зградом за наставнике, амбуланта, пошта, ветеринарска станица, неколико продавница и кафана, дискотека и два фризерска салона.

Село је смјештено на једином транзитном путу који повезује Теслић са Добојом и Прњавором. У вријеме рата 1992/93. преко Чечаве је ишла једина путна веза Теслића са Добојом и коридором за Србију. До рата, пут је од Теслића био асфалтиран до шеснаестог километра (до засеока Савковићи) а спојен асфралтом читавим током тек након рата.

Локални путеви повезују засеоке Плане, Горњу Чечаву, Петковиће и Продановиће.

Морфологија насеља

У морфолошком смислу подручје Чечаве је изграђено од средње високих брда и обронака граничних планина. На југозападу протежу се сјевероисточни обронци планине Борја – Јаворова са врховима Липова глава 520 м и Брестовац 605 м.

Облици рељефа чечавског подручја су набрана брда са заобљеним, рјеђе оштријим купама, испресијецана ријечним и поточним долинама. Терен је ђелимично покривен шумом, углавном листопадном, а мање црногорицом. Хумусни слој је танак, а мјестимично и изостаје. Дуж ријечних и поточних долина налазе се мање равнице и благо заталасани дијелови, изграђени од млађих седимената неогена и алувијалних наноса. Најзначајнији је неогени базен уз Малу Укрину.

Клима је умјерено континентална са климатским условима карактеристичним за Крајину, која се одликује не одвише великим температурним скоковима.

Средња годишња температура креће се око 10 С°, максимална 39,5 С° а минимална -32,8 С°. У току године падне 1057 тт падавина. Према ружи вјетрова карактеристичне су тзв. тишине на које отпада 58% свих дана у години. Погодни климатски услови налазе се уз потоке и рјечице. Подручје села одводњава Мала Укрина, која настаје од Црне и Бијеле ријеке. Црна долази са југозапада, а Бијела са сјеверозапада (испод Груаља). Састају се на Саставцима и чине Малу Укрину, која тече на исток 6,5 км, а затим скреће на сјевер, пролазећи кроз главно насеље. У дужини тока око 24 км улива се у Велику Укрину код насеља Кулаши. Хидрографска мрежа подручја најчешће има бујичан карактер. Брзо се напуни водом, због јаке ерозије се замути и брзо отиче. Корито Мале Укрине је нерегулисано и због тога вода плави околину. Протицање количине воде није посматрано, па нема података о минимуму и максимуму протока.

Цјелокупна територија села налази се у Крајишкој серпентинској зони која је носилац магнезитске и хромитске минерализације у Крајини. Зона се протеже око 300 км, генералног правца пружања линијом Нови Град – Костајница на сјеверозападу, до линије Рудо – Зворник на истоку.

Унутар босанске серпентинске зоне налази се магнезитоносни рејон Теслића, који се дијели у четири сектора: јужни у сливу ријеке Блатнице, југоисточни у сливовима Црне и Бијеле ријеке – десних притока Велике Усоре, сјеверни у простору ријека Осивице и Мале Укрине и сјеверозападни у сливовима Мале и Велике Укрине (Црна и Бијела ријека и Јаворова, те рјечице Лукавац и Богданица).

Текст преузет из књиге ”Чечава – село у Републици Српској” аутора Бранка Перића.