Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Јованов гроб

У Планама, недалеко од куће Јотановића, налази се мјесто које и данас мјештани зову Јованов гроб. На мјесту не постоји хумка ни ознака гробног мјеста. Постоји предање да је на том мјесту убијен Јован Јотановић, један од двојице браће која су из Липља дошла у Чечаву (брат Милинка) и настанили се на мјесту гдје и данас живе Јотановићи.

Према предању, Јован је са својим синовцем Митром (Милинков стричевић) отјерао свиње на пијацу у Бању Луку, у намјери да их прода и купи „подмиру“ за кућу. Свиње нису продали па су у повратку, дошавши у шуму Јаворова (а ишли су правцем Јаворова-Шњеготина-Јошавка-Бања Лука), свиње оставили у шуми, а они продужили кући. Свиње су у то вријеме мјештани од кућа нагонили у оближње храстове шуме гдје су се у чопорима задржавале све до зимског периода, саме проналазећи храну: жир, коријење и траву.

Јаворова је у то вријеме била под густом храстовом и буковом шумом и удаљена од насеља и путева па је била стјециште и уточиште хајдука који су у њој имали своја склоништа и успјешно изводили своје хајдучке походе. Сазнавши да је Јован са синовцем отишао да прода свиње (сумња се да их је обавијестио неко од комшија), хајдуци одлуче да направе засједу и отму им новац или купљену робу. Сачекавши их на мјесту које се данас зове Јованов гроб, и видећи да не гоне свиње, закључе да су продајом зарадили паре, изађу пред њих и затраже да им предају новце. Нису им повјеровали да свиње нису продали, па су их обојицу тукли. Јована су ударајући убили, а Митар се од удараца онесвјестио. Мислећи да су оба мртви, хајдуци оду, а Митар дође себи и довуче се до куће, те исприча шта се десило.

Јована сахране на мјесту гдје је убијен и од тада то мјесто зову Јованов гроб. Испребијаног Митра умотали су у свеже одеране јареће кожице, тада једини ефикасан лијек за убоје и отеклине, те га излијечили. Све до Другог свјетског рата гроб је одржавао Јованов унук и имењак Јован Јотановић (Остоје). Смрћу унука Јована и његових синова, Саве, Стеве, Петра и Љубе, гроб се више не одржава.

Из књиге ”Чечава – село у Републици Српској” аутора Бранка Перића.

0 Коментарa

Још нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.