Ми у операцији Ваздушни мост (Операција Халијард)

Данас је у Бољанићу (Озрен, Добој) обиљежено 78 година од спасавања савезничких авијатичара и другог војног и цивилног особља са аеродрома у Бољанићу потпомогнутог ЈВуО а у склопу највеће операцијд спасавања оборених савезничких ваздухопловаца икада, под називом ”Халијард – ваздушни мост”. У склопу ове операције, према статистици коју је прикупила Јединица за спасавање посаде ваздухопловства САД, из Југославије је евакуисано укупно 1.152 америчка авијатичара: 795 уз помоћ југословенских партизана и 356 уз помоћ српских четника.

Према изворима које сам пронашао за овај текст, у два полијетања авиона Douglas C-47 1. новембра и 27. децембра, евакуисано је 50 особа са аеродрома “Бунар” у Бољанићу. Међу евакуисанима је било и неколико четника и цивила. На меморијалној плочи у Бољанићу је наведен број од 60 савезника, али ја до тог податка нисам успио доћи. Десет горе-доле, није ни битно када би то било једино што је мени запало за око.

Наиме, на свечано уприличеној церемонији су, без изузетка и по нашем већ традиционалном обичају, о историји говорили политичари. Тако су нам данас члан предсједништва БиХ Милорад Додик и предсједница РС Жељка Цвијановић, по ко зна који пут, преко широке мреже својих јавних и приватних медија, одржали лекцију и казали све (и ништа преко онога што требамо знати) о нашој историји и горенаведеној операцији.

Али да се не бих бавио њиховим опскурним излагањем – за националне преступнике, скептике и друге изроде, најбољи текст на ову тему у Србији је написао ентузијаст, историчар и аутор највеће дигиталне архиве Другог свјетског рата (знаци.орг), Горан Деспотовић, под називом “Операција Халијард – Прањани: ревизионистички десант на суштину антифашистичке борбе”. Везу са Бољанићем-данас ће пронаћи сваки трезвен читалац.

Међутим, главни мотив за овај текст сам пронашао у прилогу емитованом на РТРС, у ком директор основне школе у Бољанићу, говорећи о пилотској капи као једином сачуваном предмету из те операције, обзнањује да се недавно појавила информација да су на територији општине Теслић, негдје у реону Булетића, пронађени остатци авиона и да је могуће да се ради о паду савезничког авиона повезаног са Халијард операцијом. Трагом ове информације, одлучих да провјерим о чему се ради и да ли постоје историјски записи о паду таквог авиона на нашој општини.

Па хајде да видимо.

Према доступним записима и свједочењима, може се са сигурношћу тврдити да је у току Другог свјетског рата авијација свих страна у рату била виђена на нашем небу, да је дејствовала по разним циљевима али и избацивала војну помоћ трупама на земљи. На порталу смо већ писали о бомбардовању цркве у Чечави, а њемачки и усташки авиони су претходно бомбардовали штаб и болници у Липљу, затим у неколико наврата Теслић и околину. Помоћ су током 1943. године савезници избацивали партизанима 11. дивизије стационираним у Горњој Чечави.

Први пад авиона је забиљежен 4. јуна поподне, када је њемачки авион долетио изнад Прибинића, гдје су га том·приликом партизани дејством неколико рафала из пушкомитраљеза успјели онеспособити, након чега се исти срушио на Душанића крчевини. Оба пилота су погинула. Из срушеног авиона борци су извадили три исправна митраљеза са око 10.000 метака, радио-станицу и 150 литара бензина.

Затим, у децембру 1944. године на небу су се, дуж ријеке Босне, појавили и авиони ескадрила НОВЈ. Они су нападали непријатељске транспорте дуж комуникација које воде од Сарајева до Босанског Брода. Један од тих авиона, погођен изнад Жепча, пао је у Влајићима 4. октобра 1944. године. Пилот тог авиона, мајор Ратко Јовановић, родом из Миоковића код Чачка, командир одјељења у Првој ловачкој ескадрили НОВЈ, тада је био рањен и приликом пада погинуо. Споменик у виду авионског крила у његову част, подигнут је након рата на Бањи Врућици.

Када је ријеч о савезничким активностима авијације која је довела до операције Халијард, још од прољећа 1944. године англо-амерички авиони су често били присутни на небу изнад читаве Босне. Велике формације бомбардера летјеле су према Мађарској и Румунији, а неколико пута у љето 1944. године био је бомбардован и Славонски Брод. Чак и ноћу. Догађало се да су неки авиони, оштећени у тим нападима, падали и у средњој Босни, а њихове посаде искакале падобранима. И на терену теслићког среза пала су три или четири тешко оштећена авиона, а снаге НОВЈ успјеле су да прихвате десетак чланова њихових посада, који су партизанским каналима евакуисани у предметној операцији.

Што се Бољанића тиче – лоше вријеме је одлагало спашавање – облаци су спријечили летове авиона на малој висини, а травната писта била је неупотребљива због јаке кише. Неко вријеме се предлагало да мисија оде на партизанску територију и да се авијатичари евакуише преко Београда. Пошто су залихе постајале све мање, ACRU B-26 авион је послан 25. децембра да испусти нешто помоћи. Двa данa послије небо је било ведро, а ниска температура и замрзнута писта су омогућиле полијетање авиона према Барију (Италија).

Занимљиво је да је почетком априла 1945. године у Теслић, гдје је био изграђен аеродром за прихват савезничке помоћи, грешком слетио један авион НДХ. Тај авион је послије ушао у састав ескадриле Петог корпуса НОВЈ. Судбина пилота није позната.

Недостатак времена и сложена тема ми нису дозволили да посложим изворе и фусноте. Текст је више спонтана реакција на данашњи опскурни догађај него озбиљан текст на ову тему. Читањем неколико објављених књига о овој операцији на Енглеском језику, вјероватно би се пронашло још доста интересантних података. До тада, Деспотовићев текст је најбољи преглед поменутог догађаја који сам пронашао на интернету.