Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Митови и заблуде чечавске историје: Бомбардовање цркве 1943. године

Звоник након бомбардовања
Звоник након бомбардовања

Митови и заблде чечавске историје је серијал о догађајима у Чечави кроз њену историју. План је да утврдимо колико знамо о нашој истоији, колико су та сазнања поткријепљена митом и инспирисана идеологијом а колико у томе има истине или опипљивих чињеница. Текстови у овом серијалу нису истраживања и ставови портала него индивидуалних аутора који су наведени у тексту.

Догађај из 1943. године, када је у вихору рата страдала црква у Чечави, дубоко је урезан у народним предањима и писаној ријечи из периода борбе против фашизма и историје цркве у Чечави. Међутим, тај догађај до данас није детаљно докуметован нити наратив о њему уједначен. Шта је до сада речено а шта заборављено, пропуштено или избјегнуто да се каже? Шта је истина или најближе истини везано за тај догађај, покушао сам да сазнам истражујући мноштво извора из тог периода. Па ево, започећу тему износећи све до чега сам дошао, неоптерећен историјом и идеологијом, у нади да ће још неки детаљи испливати и да ћемо тај догађај имати у цјелости и јасно документован.

У разговору са мјештанима, они догађај описују углавном површно и на сљедећи начин:

  1. Да је 1943. године бомбардована црква и да је звоник преживио,
  2. Да су усташе бомбардовале цркву,
  3. Да су усташе срушиле цркву и да се зна и ко је – неки Хрват.

Када је у питању писана ријеч, о томе су у Чечави говорили Нада Јотановић-Лаушевић, Бранко Перић, поп Милорад Симић, поп Драган Ерић и Радован Пилиповић.

У другом светском рату, приликом бомбардовања партизанске болнице, срушена је и ова црква, али храст је одолео. Он и данас стоји на брду и својом монументалношћу улива снагу посетиоцима.

– пише почетком деведесетих у „Политици”Нада Јотановић-Лаушевић

Приликом њемачког бомбардовања цркве 1943. године црква је срушена али је звоник остао усправан. Са црквом су поново уништене драгоцјености и црквена архива. Масивну дрвену грађу војске су користиле за огрев.

– пише у својој књизи Бранко Перић

Поп Драган Ерић, говорећи о историји православља у пароији чечавској, износи само да је „1943. године црква у Чечави бомбардована и том приликом је све уништено, осим звоника”.

Поп Милорад Симић пишући за „Погледе” 90-их година прошлог вијека такође пише о том догађају, а њега у својој књизи ”Чечава – мала Србија у Босни” као извор наводи Радован Пилиповић.

Храм Рођења Пресвете Богородице у Чечави је бомбардован из артиљеријског оруђа великог калибра од стране хрватско-муслиманских усташа у јуну 1943. године. То разарање је довело до потпуног рушења олтарске апсиде и наоса. Остао је читав само звоник.

– Пилиповић цитира Симића

У фусноти Полиповић додаје сљедеће: ”М. Симић, Духовни изглед…, стр. 53. У рушењу се истицао извјесни муслиман Смајо из Теслића”.

Још два свједочења – једно наводно писано по сјећању аутора из тог периода, чији дио преписа о том догађају сам добио али без потписаног аутора, и једно усмено предање које сам чуо, доносе нове детаље из Чечаве о том догађају. У првом аутор записује да се „сјећа бомбардовања цркве и да је авион тако ниско ишао, да је скоро запео за куће. Из авиона је пуцао митраљез, сви су укућани бјежали и у подрум Новиног дућана”. Усмено предање донекле потврђује овај догађај – да је пуцано из митраљеза и да је нешто пало у башчу испод цркве и том приликом повриједило једног мјештанина.

Из свједочења на тај догађај

Хронологија догађаја

Прве бомбе у Босни су пале 9. априла 1941. године, када је бомбардована Бања Лука. У бомбардовању које је услиједило 12. априла, погођен је и знатно оштећен олтарски дио Саборног храма Христа Спаситеља у Бањој Луци, а већ идући дан усташе су ушле у град, организовале власт и убрзо затим спровеле његово уклањање. Од тада па све до ослобођена, са војног аеродрома Ровине (Нова Топола, Бањалука), свакодневно ће полијетати авиони у мисије бомбардовања непријатељских положаја широм наше земље.

За Бања Луком су без бомби али и значајнијих отпора, као куле од карата, падали и други околни градови, међу којима и Теслић. Неколико дана по уласку њемачких трупа у Теслић, једна група Нијемаца је дошла у Чечаву. Било је то, вјероватно, 19. или 20. априла 1941. године. Убрзо се организују устанци и прве акције у нашим крајевима крећу у рану јесен 1941. године, а убрзо ка њима полијећу и први усташки бомбардери.

Чечава је од пуча па све до маја мјесеца 1943. године била јако четничко упориште, чије су снаге биле сконцентрисане у центру села. У центру су се, на истом мјесту гдје и данас, налазиле школа, црква и дом. На пар корака од цркве налазила се зграда соколане, а испод дома је био дућан. У офанзиви ослобађања од окупатора, почетком маја партизанске јединице надиру у Чечаву и том приликом се сукобљавају са четницима, односе побједу и превагу у селу.

Центар села 1932. године

О сукобу код цркве из маја мјесеца проналазим два свједочења.

Док је 2. батаљон одреда нападао »четничку гарду«, борци батаљона 4 крајишке бригаде прошли су на чело колоне, упали у с. Чечаву и код цркве и школе изненадили једну четничку јединицу и разбили је. Заплијенили су од њих казане скуване хране и заробили четничку заставу.

– стоји у књизи ”14. Средњобосанска НОУ бригада” аутора Стеве Самарџије

И друго, које каже

Сјећам се, кад смо у борби са четницима у селу Чечави код школе и цркве разбили четнике, он и Бодирожа су на својим јахаћим коњима у галопу јурили за четницима који су бјежали. Многе од њих су и сами заробили. Борци и руководиоци нису изостали већ су их слиједили. Истог дана организовали смо приредбу на коју су дошли баш ти мјештани из Чечаве. То нам је говорило да сви људи нису ни четници нити се слажу са њиховом политиком и издајом.

– свједочи Милан Грбићу књизи „Четврта крајишка бригада – зборник сећања” књига 1

Након овог догађаја партизани код цркве формирају штаб 11. дивизије и успостављају бригадну амбуланту. Нема података о запосједнутим просторијама, али према неким свједочењима се може закључити да се штаб налазио у згради соколане поред цркве. Интензивне борбе су настављене а о слиједу догађаја пред сам чин бомбардоања такође има неколико докумената и свједочења.

Из усташке архиве из маја мјесеца је видљиво да су четници уз помоћ усташа покушали вратити Чечаву. Тражили су и муницију и добили два сандука те са усташама кренули ка Чечави. У још неколико напада који ће се до краја 1945. одиграти, неће успјети овладати селом.

Подузет заједнички подхват домобранства и четника противу комуниста у селу Чечави. Учествује 1. бојна 8. п. п. ојачана са 2 горска топа, те једна сат домдо бојне Теслић. Комунисти непознате јачине повукли се из Чечаве према Кулашима прије него што је напад одпочео, тако да су били тучени само с топовима у повлачењу.

– Из устаке архиве, Зборник НОР, Т-14/13, документ бр. 315

Бомбардовање у Чечави

Конкретније податке о догађају у којем је срушена црква пронашао сам у неколико извора. Тачан датум и још неколико детаља доноси Др Невенка Петрић у књизи ” И звијезде смо досезали 2”, у којем догађај описује на сљедећи начин:

Штаб 11. дивизије НОВЈ, који је био смјештен у Чечави, послије бомбардовања 24. јула 1943. године када је погођена црква у Чечави, преселио се на плато тзв. Црквине и једно вријеме био под шаторима, али и у кућама засеока Тешићи. У том реону, половином августа, савезничка авијација је почела да спушта падобранима оружје и опрему за потребе 11. дивизије, а ту су се спустили и неколико официри савезничких војних мисија.

пише Др Невенка Петрић

У записнику Комисије за утврђвање злочина окупатора и њихових помагача, састављеном у Чечави задњег дана децембра 1945. године, налази се свједочење које потврђује да се радило о мјесецу јулу. Оно доноси још неколико детаља – о одржаној служби, о издаји четника, типу авиона и причињеној штети: „У мјесецу јулу 1943. у селу Чечава налазила се. Н.О.В. и то 2. Крајишка Н.О.У. бригада. Пошто поменута бригада имала при свом штабу свештеника те исти одржао на дан 17. јула службу у цркви, народа је присуствовало доста. Пошто су њемачко усташке власти преко четника дознале да се у поменутом селу Чечава срез Теслић, одржала служба у цркви, одмах су друге недјеље дошла три њемачка авиона звани „штуке” те су бомбардирали цркву, бацивши 18 комада великих бомби на цркву и околицу тако да су је у темељу срушили. Тиме су учинили штету вриједности 800 000 динара. Њемачки авиони су дошли из правца Бања Луке, а у то вријеме се налазила у Теслићу 8. пјешачка ловачка пуковнија под водством неког пуковника Мифака, као њеног комаданта”.

Архив БиХ, Фонд ЗКУРЗ, Срез Теслић, Чечава, Записник од 31. децембра 1945. Број 284/45, Инв. број 35701.

Други јако важан податак је Извјештај штаба Дванаесте дивизије од 28. јула 1943 године штабу Другог босанског НОУ корпуса о чишћењу сектора Шибовске и нападу на Тешањ, Јелах и пругу Добој — Теслић.

Чечава је бомбардована као мје­сто штаба 1. Босанског НОУ корпуса, од стране три непријатељска бомбардера, којом је приликом срушена православна црква у Чечави.

– наводи се у овом извјештају

Само дан послије, 29. јула, три непријатељска авиона бомбардовала су Лишњу. Том приликом један партизан је рањен, а порушена је џамија и Хоџина кућа. Овај податак сам нашао у Извјештај штаба Пете бригаде штабу Дванаесте НОУ дивизије о изведеним акцијама и стању у бригади у времену од 13. до 29. јула 1943. године – 30. јули 1943. године.

Којим авионом су бомбардовани циљеви у Чечави

Једино се у записнику Комисије за утврђвање злочина окупатора и њихових помагача прецизира тип авиона, гдје стоји да се радило о авиону Јункерс Ju 87 „штука“. Неки тврде да у цијелој ваздухопловној историји, ни један тип борбеног авиона није био смртоносније и крволочније оружје, од авиона Јункерс Ju 87 „штука“. При нападу у обрушавању, Ju 87 је правио велику буку ваздушном сиреном, са надимком „Трубе Јерихона“. То је имало допунски психолошки ефекат застрашивања. Поред „штуке”, усташе су на нашем подручју користиле још и Дорниер До 17 лаке бомбардере. Обадва авиона су била наоружана митраљезима који су дејствовали приликом бомбардовања, тако да свједочења у којима се помиње њихова употреба, можемо узети за вјеродостојна.

Јункерс Ju 87 „штука“

Анализа изнесених података

Као што се може примијетити, сви извори се слажу да је у том догађају страдала црква. Међутим, постоји неколико различитих верзија, односно детаља о том догађају. Нада говори о бомбардовању партизанске болнице и да је том приликом погођена црква, Перић да је црква бомбардована од стране Нијемаца, док Симић има потпуно другачије наводе.

Да ли је бомбардована партизанска болница како свједочи Нада и јесу ли то били Нијемци? Могуће је, али о томе ћу у закључку. Хајде прво да видимо шта каже Симић.

Симићев навод да се радило о ”бомбардовању из артиљеријског оруђа”, по дефиницији би значило дејство земаљске или бродске артиљерије по циљевима на копну, а никако дејство из авиона. Ако би бранили тезу да се Симић погрешно изразио, поставља се питање откуд онда за управљачем усташког авиона „муслиман Смајо” из Теслића и како би се он у том дјелу „нарочио истакао?”. У случају да је Симић мислио на гранатирање са земље, онда би и муслиман Смајо имао смисла јер би било могуће да је црква гранатирана из неколико топова, гдје је Смајин највише дејствовао или био најпрецизнији. Када је ријеч о датуму догађаја, Симић наводи мјесец јун. Све Симићеве наводе, за које нисам нашао ни најмање потврде, а узимајући у обзир вријеме писања и наратив тог период, одбацујем као идеолошке неистине. Остаје нејасно зашто их је без минимум провјере пренио Пилиповић.

Из релативно обимних извора из периода самог рата, извјештаја командама у току борби и свједочења учесника, може се са сигурношћу тврдити:

  1. Да је напад изведен у суботу 24. јула 1943. године.
  2. Да су су напад извршиле оружане снаге Независне Државе Хрватске.
  3. Да су циљеви биле партизанске јединице, партизанска болница и штаб које су се налазиле у кругу цркве.
  4. Да је прихватна болница у то вријеме била формирана при штабу у Чечави и да је наставила збрињавати рањенике све до краја рата.

Сви други детаљи везани за сам догађај су произвољни и могу се тумачити са резервом.

2 Коментарa

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.