Одобрење за изградњу млина

Мало ко данас зна да је за вријеме аустроугарске власти за изградњу обичног млина на потоку било потребно писати молбу Окружном начелству у Бању Луку, које је за изградњу давало писмено одобрење звано „дозвољбена исправа“. Одобрење је садржавало услове по којима је млин могао бити саграђен.

Поред имена власника, врсте млина, парцеле на којој се млин гради и ријеке или потока на коме се граде „дозвољбена исправа“ је садржавала и посебне услове („нарочите установе“) којих се градитељ морао придржавати. Тако се прописивала величина млинске зграде, висина плетера (бране), изградња пропуста, обавеза сношења штете која трећим лицима настане лошом градњом и услови по којима се може приступити поправци млина. Посебно се прописивала обавеза да на млину мора на улазним вратима бити на лименој плочи исписан број „дозвољбене исправе“.

Ово је примјер са колико је реда и смисла за организацију власти Аустро-Угарска организовала живот у окупираним земљама и вршила његову контролу.

Свето Крунић је сачувао „дозвољбену исправу“ коју је добио његов дјед Гавро Крунић 1911. године за изградњу млина на потоку Чечавица (испод данашњег и првобитног кућишта Крунића).

Из књиге ”Чечава – село у Републици Српској” аутора Бранка Перића.