Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Крањско гробље

У засеоку Плане, источно од Груаља, са лијеве стране пута који са Груаља води кроз заселак Петковићи за Чечаву, налази се локалитет звани „Крањско гробље“. Мјесто је мала зараван изнад кућа Ненада и Владе Јотановића, на врху брда које дијели слив Мале и Велике Укрине. Названо је по шумским радницима из околине Крања (Словенија) који су са Аустријом дошли на просторе планине Чавке и Јаворове.

Претпоставља се да је на овом локалитету дуже вријеме боравила већа група радника. Најстарији Јотановићи памте приче предака према којима су Крањци имали своје бараке у близини данашње штале Мирка Јотановића и магацине са друге стране брда у Разбојинама, а манипулативни центар на локалитету званом „Сађено рашће“. У близини гробља, у њиви која је данас воћњак Владе Јотановића, налазила се болница звана „Шпитаљ“, по чему се њива данас зове „Шпитаљина“.

У стољетним шумама Јаворове и Чавке аустријски радници сјекли су дугу (храстова отесана даска која се користи за израду буради и бачви). Са шумских радилишта дуга се коњима носила до котураче зване „Лорбан“ која је долазила скроз до под Виноградине. Њена траса се и данас може примјетити. Котурачом се дуга спуштала у Кулаше, а затим лагеровала на сплавовима који су на ријеци Великој Укрини чекали велики поводањ са којим су спуштани до Саве код Босанског Брода. Дуга са овог подручја била је чувена у цијелој царевини. Причају да су сјечени храстови били толики да су од остатка (овршица) мјештани касније цијепали даску ширине 40cm и користили за прављење штала.

У епидемији куге, за коју у Чечави нема поузданих података, причају да је страдао велики број радника, па су сви сахрањени у неколико заједничких гробница. Мјесто гдје су сахрањени назва се „Крањско гробље“. И данас се на том мјесту могу разазнати двије хумке.

Ненад Јотановић прича да му је отац говорио како је болница запаљена послије помора радника. Памти да је као дијете видио да се једна гробница провалила и да је његов отац причао да се то догодило зато што је дрво у земљи струло. На мјесту гдје је наводно била болница касније су изоравани разни метални предмети.

Ненад прича да му је прије десетак година извјесни старац Појата Јоже из Долењске код Новог Места причао да су његови преци били шумски радници у околини Теслића. По предању Ђукановића, Словенци су као шумски радници сјекли дугу и у шумама изнад њихових кућа, одакле су је коњима носили на Клупе.

Из књиге ”Чечава – село у Републици Српској” аутора Бранка Перића.

0 Коментарa

Још нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.