Репортажа о Чечави – дневне новине Фокус

У теслићком селу Чечава 1971. године било је скоро три хиљаде душа. Двадесет година послије, 300 душа мање, а данас још мање. Међутим, око двије хиљаде људи којима је ово село у срцу, обавезало се да очува коријене и спасе село, у које се из дана у дан враћа живот.

Тренутно у селу има 100 ђеце до шест година и још 260 ђеце до 18 година. То је знак да би ђачке клупе у Основној школи „Јеврем Станковић“ већ нагодину могле бити пуније.

У овом питомом теслићком селу жеља за повећањем наталитета све је ближа остварењу, јер је у првој половини године било више вјенчања него у истом периоду лани.

То је чињеница која нас радује. Ипак, то није ни приближно броју од 80 вјенчања годишње, колико је овђе било прије рата. Али, надамо се бољем

– каже Дејан Ковачевић, предсједник Савјета МЗ Чечава.

Територијално једно од највећих села у РС и БиХ, Чечава је свједок бурних историјских дешавања, постојбина прве школе у добојском региону и једне од најстаријих у БиХ. Имала је Чечава предиспозиције да постане градић, смјештен између Добоја и Теслића али, рат је учинио своје. Развој је заустављен, а мноштво народа се почело исељавати у околне градове у потрази за послом и бољим животом. У посљедње вријеме тај тренд је заустављен и мјештани су сложни да раде и обнове своју родну груду.

Поред бројних проблема, ипак је сачуван дух једног од најљепших села у РС, које на својих 78 квадратних километара нуди прегршт занимљивих природних драгуља и у којем се може наћи смирај за душу од градске вреве. Многи мјештани који су отишли да раде у околне градове, петком навече похитају родном крају у загрљај како би осјетили мирис Мале Укрине и Јаворове, посјетили Плане, Шушњаране, Ступу, али и периферне засеоке, које је становништво давно напустило

– прича Ковачевић.

Да се живот враћа у Чечаву показују и улагања у ову мјесну заједницу која су се у посљедње двије године приближила милиону марака. Асфалтирају се нови путеви, граде се потпорни зидови, санирају саобраћајнице, обнавља се стара црква Свете Богородице, а очекује се још улагања.

Тренутно се гради потпорни зид дуж регионалног пута Теслић – Добој, поред ријеке Укрине. Прије неколико дана пресвучен је дио асфалта кроз центар села у дужини од километар, ријешена је црна тачка на 12. километру тако што је сасијечен бријег чиме је повећана видљивост. Завршили смо пројекат за водовод за пет мјесних заједница око Чечаве, а обновљено је и шест и по километара путева

– сматра први човјек Чечаве.

Додаје да у односу на друга села у РС и БиХ, која се полако гасе, за Чечаву има наде. Њени мјештани се труде да побиједе многе проблеме и да варошица постане онаква какву је они замишљају, пуну живота, радости, ђечјег смијеха.

ОШ „Јеврем Станковић“ у Чечави некада је примала у своје окриље 1.560 ученика, а школску 2010/2011. завршило је 295 ученика. Забрињавајући податак био је и тај што су у посљедњих пет година затворене подручне школе у Ступи, Планама и Горњој Чечави, а од ове године и у Растуши. Ове године у први разред Основне школе у Чечави уписано је 20 ученика.

Ковачевић казује да је Чечава имала врло бурну историју. Кроз село су пролазиле многе војске, што потврђује и неколико спомен-обиљежја у центру села. Ту су једни до другог споменици погинулим из Првог и Другог свјетског рата, као и споменик војницима погинулим у посљедњем Одбрамбено-отаџбинском рату. Занимљиво је да се скоро један до другог налазе споменици и партизанима и четницима, који су, на супротним странама, дали свој живот у рату.

Ми све жртве цијенимо и сваке године обиљежавамо важне датуме из из наше новије историје

– истакао је Ковачевић.

Оно што највише мучи мјештане Чечаве јесте велика незапосленост. Тек око 50 људи ради по локалним фирмама, кафанама и трговинама. Млади су углавном незапослени, а једини начин да зараде јесу дневнице у сеоским пословима, којих има само у сезони.

Многи су заинтересовани за пољопривреду и радо би се бавили сточарством, али немају услова. Ковачевић каже да и Мјесна заједница настоји да им помогне.

Док једни муку муче с недостатком посла, поједини су спас пронашли одлазећи у иностранство или у околне градове. Тако је у посљедње вријеме око 150 мјештана отишло у Словенију, 70 у Италију, а Чечављана има расутих по цијелом свијету, од Канаде до Аустралије.

Слободан Милетић (25) ради у Бањој Луци, али своме селу се одужио покретајући 2006. године сајт www.cecava.org на којем се сви могу информисати о овом селу. У своје родно село долази сваког викенда.

Чечава је лијепо мјесто у којем има перспективе, али треба слоге и жеље код људи да се пробудимо. Ријеке, брда, пропланци, нешто су за чим жуди цијели запад Европе и свијет, а ми имамо то све и не чувамо. Трудим се да Чечаву промовишем свугдје гдје одем

– каже Милетић.

У промоцији Чечаве на Интернету помаже му и Неђо Сувајац, фотограф аматер, који на фотографијама настоји да сачува љепоту нетакнуте природе и здрав живот далеко од индустрије и урбанизма.