Учитељ Павле Савковић прича о историји школе, ратовима и животу у Чечави
У видеу снимљеном за Српску телевизију 2004. године, учитељ Павле Пајо Савковић, кроз мозаик личних прича и анегдота, говори о школству у Чечави, градњи и рушењу објеката школе, ратовима 40их и 90их, и другим сјећањима из живота.
У причама које преплићу временске границе, носећи богатство историјских и културних догађаја, Пајо доноси своје лично искуство и знање, те у њима не треба тежити строгој историјској тачности. Нпр., када је ријеч о „Малој Србији”, у наставку ћемо поменути још неке верзије о томе како је Чечава добила овај епитет, али опширнију анализу његовог поријекла, тек треба извршити.
Њемачки и аустријски капиталисти су квалификовану радну снагу за своје фабрике у Теслићу довели из Њемачке и земаља Аустроугарске. У фабрици и радничкој колонији често се говорио њемачки језик. У основној школи постојала су и одјељења са наставом на њемачком језику. И својом физиономијом индустријско мјесто подсјећало је на њемачке градиће. Отуда је народ Теслић прозвао „Мали Берлин”. Насупрот њему стајала је Чечава, српско село високе националне свијести, која је прозвана „Мали Београд” или „Мала Србија”.1
Захваљујући попу Јеврему Станковићу Чечава је у народу сад позната као „Мала Србија“ а сад као „Велика Србија“ зависи коме, када и како одговара. Но, било како било Чечава је била, јесте и биће велика Чечава због добрих, племенитих, часних и поштених људи, који су свој лик, чојство и људско достојанство исказали и у посљедњем вјерско-шовинистичком сукобу у БиХ, па им захвалност људи из реда других вјера и нација није изостала.2
0 Коментарa