Mala gospojina – slava crkve u Čečavi
Овај рођендан је највећи рођендан послије Божића, драго ми је да га велики број вијерника у Чечави слави. Волим доћи у Чечаву, ви ме увијек подсјетие на период прије 40 година, када сам долазио и затицао пуну цркву и вијернике пуних душа, рекао је свештеник Саво у говору након молитве.
На молитви се окупио велики број вијерника. Као и сваке године, и ове је симболично уприличен Збор.
У недељу је, послије молитве и избора кумова, услиједио народни ручаки весеље уз изворну музику.
На Малу Госпојину слави се успомена на дан када је у Назарету, у дому Јоакима и Ане рођена Света Дјева Марија.
Јоаким и Ана су дуго били "бездјетни па бијаху постидни међу људима и скрушени пред Богом", каже предање.
Већ стари, они су усрдно молили Богу да им подари дијете, да их обрадује као што је некада обрадовао Аврама и Сару даровавши им сина Исака.
Јоаким једном оде у пустињу, гдје је провео четрдесет дана у непрекидном посту и молитви да се Бог и на њега смилује.
Једног дана, молећи се Богу у воћњаку под ловоровим дрветом, Ани се јави анђео Божји и рече јој да је њезин вапај допро до небеса и да ће убрзо постати мајка.
Ана се на те ријечи завјетова да дијете, које буде родила, мушко или женско, посвети Господу Богу, да му служи цијелога вијека.
И Бог их обрадова, дарова им више него су могли и уснити, не само ћерку него и Богомајку.
Када дође вријеме, старица Ана роди кћер, којој надијену име Марија, што значи висока или господарећа.
Дјева Марија, плод молитви својих родитеља, одведена је у храм када је имала три године, како се и завјетовала њена мајка Ана Богу.
Са 14 година Дјева Марија се вратила у Назарет гдје јој је, према предању, саопштена "благовијест архангела Гаврила да ће родити Сина Божјег".
Сцена Рождества Богородице са светом Аном у постељи и новорођеном Маријом у колијевци, обавезан је мотив православних икона и средњовјековних манастирских фреско записа.
Један од најстаријих и најбоље очуваних живописа са мотивом Рождества Богородице налази се у Краљевој цркви у Студеници, задужбини краља Милутина с краја 14. вијека.
Мала Госпојина спада у ред Богородичних празника, непокретан је светац, што значи да има стално, фиксно мјесто у црквеном календару и означен је црвеним словом.
Остали Богородичини празници су Ваведење, Сретење, Благовијести, Успење пресвете Богородице (Велика Госпојина) и они који обиљежавају успомену на догађаје из њеног живота, као што су празници Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.
0 Коментарa