У новембру избори за чланове Савјета мјесне заједнице

Скупштина општине Теслић, на 8. редовној сједници одржаној 30. септембра 2021. године, донијела је Одлуку о расписивању избора за чланове савјета мјесних заједница на подручју општине Теслић. Избори ће се спровести у недјељу 14. новембра 2021. године у свим мјесним заједницама на подручју општине Теслић. Бирачка мјеста ће бити отворена од 8,оо до 16,оо часова.

Избор савјета мјесних заједница, спроводи се према критеријуму броја бирача на изводу из Бирачког списка. Према наведеном критеријуму, Савјет мјесне заједнице Чечава броји седам чланова. Избор чланова ће се обавити на бирачком мјесту путем тајног гласања. Да би избори били потврђени, на изборе се мора одазвати најмање пет посто бирача.

Посљедњи избори за чланове савјета мјесних заједница су одржани у јулу 2014. године, када је већину савјета на општини Теслић формирао СДС, преузимајући и Чечаву од кадрова СНСД-а. Очекује се да и на овим изборима ове двије странке воде највећу борбу, али у Чечави би им овај пут неко трећи могао помрсити конце.

Како сазнајемо, ове године ће по први пут у Чечави, поред политичких партија, на изборима учествовати и Листа грађана, односно неформална група мјештана која у овом тренутку прикупља потписе. Да би Листа могла учествовати на изборима, потребно је да сваки њен кандидат обезбиједи 50 потписа. Да ли ће на вријеме обезбиједити потребне потписе и да ли ће Чечава добити нестраначки Савјет, остаје да се види.

Мјесна заједница

Мјесна самоуправа у облику мјесних заједница била је у доба пријашњег система, државе СФРЈ, уставна категорија и представљала је један од три стуба „јединственог система самоуправљања и власти радничке класе и свих радних људи“. Оснивана је ради остваривања одређених заједничких интереса и потреба становништва и његовог учешћа у обављању и одлучивању о пословима општине.

Мјесне заједнице су вршиле значајне надлежности које су им пренијеле/делегирале општине тако да се слободно може рећи да су биле дио система управљања у држави. Мјесне заједнице су имале овлашћења да издају велики број званичних докумената, имале су своје представнике у органима на локалном нивоу и кључну функцију у планирању и реализацији инфраструктурних пројеката на свом подручју. Мјесне заједнице у СФР Југославији имале су статус правног лица, а тај статус гарантовао је право да мјесна заједница има свој рачун, своју имовину (покретну и непокретну), да располаже властитим финансијским средствима која је стицала посредством личног учешћа грађана, односно самодоприноса, средствима прикупљеним од давања у закуп имовине којом је располагала те средствима од услуга које су вршиле мјесне заједнице.

Након 1995. године, мјесне заједнице су се суочиле са бројним изазовима тако да нису успјеле повратити овлашћења које су раније имале. Њихова „мања важност“ узрокована је правним статусом као и чињеницом да је велики број тзв. „руралних“ средина напуштен, значајно осиромашен, што је све заједно смањило захтјеве за поновним успостављањем ранијег концепта мјесне заједнице, па се слободно може рећи да су мјесне заједнице изгубиле правну и административну моћ.

Губитком ранијих овлашћења, а посебно губитком статуса правног лица у Републици Српској (није случај у Федерацији), мјесне заједнице се перципирају као необавезан облик непосредног учешћа грађана у локалној самоуправи, али на терену оне су углавном постале полтронска експозитура разних политика на вишим нивоима, онемогућена да на било који начин служи својој сврси.

На њен положај и ефикасност у обезбјеђењу услова за реализацију развојних пројеката и задовољавању потреба грађана утиче и чињеница да ли са њеног подручја има изабраних одборника у Општини, што је у случају Чечаве нарочито поражавајућа ситуација. Ефикасност и функционалност, када је и има, у тренутном окружењу у највећој мјери зависи од ентузијазма малог броја активиста, али и од материјалне и политичке подршке општинских и градских власти.

Мјесне заједнице нису у посљедњих тридесетак година довољно коришћене као механизам локалне самоуправе и непосредног учешћа грађана у доношењу одлука. Приједлози који иду у правцу заговарања „унутрашње децентрализације” која подразумијева преношење дијела послова, али и средстава, сa града и општине на мјесну заједницу, најчешће наилазе на отпор представника локалних власти. У ком смјеру ће се одвијати ситуација у Чечави након избора и колики легитимитет ће имати изабрани Савјет, зависиће и од излазности на изборе. Већа излазност би могла потакнути и веће учешће Чечаве у обликовању њене будућности.