Били смо на Вучјој планини

Овновијада на Вучјој планини, која се одржава у недјељу, идеална је прилика за бијег од најављених врућина и оптимална дневна доза здравља, под условом да се не претјера са врућом цицваром и печењем. Планинске врлети и непрегледни плато на 1300 метара надморске висине, са разасутом стревом разноврсног љековитог биља и четинара, чији мириси и боје се са сваким кораком смјењују, одушевиће и најзахтјевније љубитеље природе.

Из Чечаве се на Вучју планину може доћи из неколико праваца. Најкраћа и препоручена рута, којом смо и ми ишли, је она која води преко Теслића, Бање Врућице, Блатнице и Језера. Дуга је 65 километара, од чега неких петнаест отпада на макадам. Друге руте иду преко Угодновића или Масловара, али су нешто дуже. Такође, послије Блатнице се може одвојити и за Бијело Бучје преко засеока Палине, што је приближно иста дистанца као преко Језера, али са доста стрмијим успоном. Негдје на том одвајању престаје и асфалт те се кретање наставља по релативно добро утабаном макадамском путу. Поједини прјевоји су мало ризични али се са нормални путничким аутомобилом, уз додатан опрез, успон савладава без проблема. Пут до планине је дуг и требаће вам најмање два сата да изађете на врх. Због дугог континуираног успона и споре вожње, аутомобили ће трошити нешто више од очекиваног, па вам савјетујемо свраћање на бензинску прије поласка.

Изласком на плато отвара се величанствен панорамски поглед на пашњаке и околна брда, а докле ће вид досећи, овиси само о тренутним временским условима, који су на овој планини љети доста питоми. На примјер, ако Чечаву напустите са температуром изнад 30 степени, овдје ћете затећи угодних 25 на сунцу, а у доброј хладовини и 20. Са заласком сунца, температура брзо опада и биће вам потребни дуги рукави.

Плато је погодан за вожњу бициклом или дуге шетње обиљеженим стазама. У сезони се може уживати у плодовима дивље јагоде, купине, малине и мноштву љековитог биља. Постоје и извори питке воде гдје се може предахнути и освјежити. Што се тиче угоститељског садржаја, за сада је отворена само једна етно кућа која нуди преноћишта и етно ресторан са домаћом кухињом. Храна и услуга су прилагођени мјесту и очекују вас преукусне супер-калоријске бомбе од цицваре, масних сирева, телетине испод сача, разни сухомеснати производи, па све до сезонске и зимске укисељене салате и поврћа – све са локалних пашњака и из сеоских башта.

На овој планини је нажалост примјетна и убрзана урбанизација. Мноштво нових викендица је свјеже изграђено или у процесу градње. Електрични водови на бетонским стубовима су видљиви на сваком кораку, а пробијају се и нови путеви. Ако се не буде водило рачуна, овај планински рај заједно са биодиверзитетом би могао бити уништен. У подножју планине су већ настрадале и у цијеви стрпане рјечице и потоци, а чини се да се радови на девастацији и даље одвијају.

Разбацана стада оваца, говеда која се слободно крећу под звоњавом старих металних звона и чобани који утабаним стазама у пратњи пастирских паса, са дугим дрвеним штаповима, врлудају и нестају у травнатим увалама, су призори који се још могу видјети на овој планини. Надајмо се да ће тако и остати.

Традиционална 26. овновијада, која ће се одржати у недјељу 27. августа, заправо је послијератни наставак манифестације која се одржавала још од 1977. године па до почетка рата у Босни и Херцеговини. Тада се 4. септембар обиљежавао као дан ослобођења Теслића у Другом свјетском рату, а тим поводом на платоу Вучје планине се одржавао народни збор са борбама овнова.