IN MEMORIAM: Милован Симеунчевић (1937-2023)

У 86-ој години живота упокојио се Милован Симеунчевић.

Престало је да куца срце најстаријег навијача ФК Укрине. Од прве фудбалске лопте која се закотрљала у Чечави, Милован је заузео своје мјесто на трибинама и сачувао га, скоро па до последњег дана овоземаљског живота. Фудбал му је била најважнија споредна ствар у животу.

Док је радио у Зеници, користио је сваку прилику да са улице провири кроз старе, високе, дрвене тарабе, како би угледао фудбалску лопту која се котрљала тада у бившој Југославији. Касније од оснивања фудбала у Чечави, свака утакмица била је празник, а у календару је било заокружен датум и вријеме утакмице. Имао је прилику да гледа успоне и падове вољеног клуба, своје Укрине. Тако је у својој позној 85-ој години живота долазио на домаће утакмице и веома пажљиво гледао сваки детаљ на утакмици. Пјешачио је 1500 метара у једном смјеру! Клецала су старачка кољена, али жеља и воља су били јачи, и тада је успијевао да се домогне првог реда на дрвеним трибинама. Гледао је тада највећи успјех фудбалског клуба, играла се Друга лига Републике Српске, а долазили су чувени клубови попут Лакташа, Слободе Мркоњић Град, Борац Козарска Дубица… Када би Укрина губила, имала слабу утакмицу, пенал у тешкој ситуацији, умио је да обори главу или чак да напусти трибине, јер је осјећао тај грб у срцу.

Из тог разлога, управа клуба је тада одлучила да награди најстаријег навијача, том приликом је уручена навијачка мајица, са грбом близу срца.

Када би се лоше осјећао или када се играла гостујућа утакмица, одмах сутрадан је прошетао до комшије Жељке Савковић, распитао се за резултат, табелу и даљи распоред. Милован је био само један од вјерних навијача, нешто прије напустили су само неки од чувених и познатих, вјерних навијача: Душан Томић, Стојан Томић… Година за годином пролази, Укрина и даље живи, фудбал се игра, ријека Укрина и даље тече, а ми, ми смо само пролазници.

Миловану нека је лака црна земља, а породици искрено саучешће!