Кадијин храст

Два локалитета на сјеверозападној граници Чечаве носе турска имена: Шабанова главица и Кадијин храст. Кадијин храст се налази на једном превоју преко кога води пут у Шњеготину. Предање о Кадијином храсту чуо сам од Новака Гачића у љето 1993. године.

Према причи, кадија тешањски на путу за Бању Луку заноћи у Чечави, у кући неког Крџалића (Савковића). По обичају тадашњем кадија затражи жену и снаху домаћинову да са њим спавају. Понижени домаћин и његов син одлуче да се освете силнику. Кад су сутрадан испратили кадију и његове слуге, крену за њима те их у путу престигну и у дубини шуме, далеко од села, на превоју пута који води за Шњеготину, поставе засједу. Када је кадија наишао, истрче из шуме и старији Крџалић убије кадију, а потом оба побјегну у шуму.

Кадија је издахнуо, а његова пратња се разбјежала у страху од освете. Храст који је усамљен стајао у близини мјеста догађаја доби име Кадијин храст.

Од Ђукановића до Кадијиног храста стиже се пјешке за око два сата хода колским путем. Пут је запуштен и само добри познаваоци могу њиме проћи. Из правца Шњеготине храсту се може стићи за мање од пола сата. Недалеко од Кадијиног храста граница између Чечаве и Шњеготине иде брдом које се зове Шабанова коса. Нисам сазнао како је коса добила ово име. Вјероватно се и овај локалитет везује за погибију неког турског моћника у хајдучком препаду.

Из књиге ”Чечава – село у Републици Српској” аутора Бранка Перића.