Клесар и печаторезац Јаков Перић

Мало ко данас зна да је у Чечави почетком овог[1] вијека живио и радио човјек необичног дара и талента. Самоуки чудотворац и особењак Јаков Перић родио се 1880. године. Никада није учио школу и није јасно када је и како научио да пише. Затицали су га често на неком забаченом мјесту, далеко од пута и људи, са црквеним књигама из којих је сам учио. Претпоставља се да их је набављао од попа.

Када је научио слова, Јаков је почео да клеше и исписује прве надгробне споменике. Камен за споменике сам је вадио у неком мајдану у Крушевици. Тамо је данима сам клесао стијену да би у једном комаду добио крст у величини која је дозвољавала једноставно руковање. Били су то крстови величине дрвених крстова каквим су до тада обиљежавали гробна мјеста.

Надгробни споменици Јакова Перића постоје и данас на гробљима у Јеловцу, Станојевићима и код цркве. Препознатљиви су по величини, врсти камена и писму. На сваком постоји урезана Давидова звијезда на крајевима крстова.

Не зна се коме је прво Јаков исклесао споменик. Зна се да га није сачинио себи, тако да на гробљу у Јеловцу Јаковљев гроб обиљежава скроман споменик скорије израде. Јаков је живио необичним животом. За породицу није много бринуо. Једно вријеме одлазио је раним јутром у оближњу шуму у Крушевицу и у једном потоку по цијели дан клесао камене громаде. Ту су га проналазили чобани и чудили се његовој упорности.

Кажу да је пред крај живота почео да прориче апокалиптичну будућност. Спомињао је страшни суд на земљи и појаву антихриста у виду људи који неће вјеровати у Бога.

Осим клесања споменика, Јаков се бавио израдом печата за крсне славе. Радио их је у дрвету, исписујући правилна слова текста који се отискивао на погачи.

Од књига и алата Јакова Перића није сачувано ништа.

Текст преузет из књиге ”Чечава – село у Републици Српској” аутора Бранка Перића.

[1] Односи се на 20. вијек.