Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Шумарска заклетва

Забрањено чланство у политичким партијама: Шумарска заклетва из времена Аустро‐Угарске

Приликом окупације Босне и Херцеговине (1878) 22. пјешадијски пук и Прва горска бригада са сједиштем у Бањој Луци добијају задатак да окупирају подручје источно од Бање Луке. Један одред требао је запосјести Котор-Варош и успоставити везу са главнином снага које су ишле правцем Брод-Сарајево долином ријеке Босне. Претходницом овог покрета командовао је пуковник Јански, који је са својим штабом и одредом коњице прешао Борје и спустио се у долину ријека Мала и Велика Усора. У његовој јединици налазио се млади капетан, по занимању шумарски инжењер, чији задатак је био да изврши попис шумских добара цијелим правцем кретања његове јединице.

Име младог инжењера није познато, али се зна да се послије окупације на подручје слива Велике и Мале Усоре вратила група инжењера, његових колега, која је сачинила Елаборат о количини дрвне масе, конфигурацији терена и стању саобраћајница да би убрзо након тога у Прибинићу била основана шумска управа и започета изградња ускотрачне пруге Усора-Теслић-Прибинић.

У план аустријских инжењера ушло је и подручје Јаворове у Чечави, па је у Чечаву упућен и први шумар (вјероватно око 1880. године). Био је то Ристо Мајсторовић. Прва шумска кућа налазила се око пола километра низводно од Саставака (данас посјед Вучића).

У заоставштини Душана Крунића остала је сачувана шумарска заклетва из времена Аустрије – лијеп примјер ауторитета службе и државне бриге о драгоцјеном природном благу.

Први шумарски радник из Чечаве био је Јовица Ковачевић. Као радник Дестилације дрва био је управник манипулације „Шабајковац“. У једном писаном тексту о историји Дестилације стоји записано да је Јовица Ковачевић био „радин, праведан и угодан човјек, те иако православац, у то доба србовања на велико не само да није испољавао српског шовинизма, него је супротно од многих других Срба поштовао национална осјећања Хрвата“. Био је народни посланик у времену од 1920-1925. године. Имао је дућан у својој кући у Речанима.

Зна се да су касније чувари шума у Чечави били Иван Орловац, Андрија Кесић, Симеун Дујић, Милош Јотановић, Стјепан Васелић, Светислав Илић, Мирко Симеунчевић, Милош Јотановић, Ново Миљић, Фрањо Марешић, Боро Летић и Атиф Омерашевић. Данас у Чечави су шумари: Живко Јотановић, Војо Јотановић, Ново Вучић, Стојан Перић и Драгољуб Марић.

Из књиге ”Чечава – село у Републици Српској” аутора Бранка Перића.

0 Коментарa

Још нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.