На бренти

Година 1962. испред куће Ненада Дујића у Чечави. На ручној бренти (старом дрвном алату) се налази Милан Васиљевић, док испод стоје Петар Пепић и Стојан Ковачевић. Између њих, млади Симеун Дујић знатижељно позира пред објективом Мирка Васиљевића.

Иако ме нема на тој слици, тада сам имао 13 година. Та скела се звала „Терзијан”. На врх су постављали балване, користећи систем гурања и ваљања. Прије тога, балван се обрађивао у правилни четвороугао, дужине три, четири или више метара. Затим се на њему означавала дебљина даске, тренице, фосне, користећи намочену врпцу (шпагу) у чађ или обојену отопину, по дужини четвороуглог трупца. Слиједи процес резања: један радник на врху, два испод Терзијана. Тако је изрезано око 20 кубних метара технике за кровну конструкцију, подове, врата и прозоре од црног бора и јелике, све ручно. Данас живим у тој кући.

– присјетио се Ненад Дујић