Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Школа под храстом

Основна школа у Чечави: Саграђена 1931, а срушена 1992. године

Према причању најстаријих Чечаваца, школски рад у Чечави почео је 1870. године. Те године, у организацији и уз помоћ свештеника Стевана Станковића, Чечавце писмености почиње да учи најписменији мјештанин Јован С. Јотановић звани Крезо. Јован је био тежáк, али се први у селу образовао, научивши уз свештенике писање и црквено појање. Свештеници позивају своје парохијане да се описмене и школску наставу организују под храстом у непосредној близини цркве, гдје Јован полазнике учи писању, црквеном појању и историји српског народа.

Др Миленко С. Филиповић је записао да је још педесетих и шездесетих година прошлог вијека једини писмен човјек у овом крају био Васкрсија Кршија Тејић из Укринице. Каже да је умио да повезује књиге и да се на многима потписао

Др Миленко С. Филиповић је записао да је још педесетих и шездесетих година прошлог вијека једини писмен човјек у овом крају био Васкрсија Кршија Тејић из Укринице. Каже да је умио да повезује књиге и да се на многима потписао.

Храст под којим су први пут срицана слова постоји и данас. Сматра се да је старији од 300 година. Ширина крошње му је већа од висине а пречник дебла износи око 1,5 метар.

Мајстори са угледним мјештанима (1931) Први ред: (с лијева на десно), први лик непознат, Милинко Јотановић, Јовица Ковачевић, Филип Лукић, Лексо Ђекић и Марко Пејичић. Други ред: Радован Продановић, Марко Миљић, Марко Симеунчевић, Триво Ђуричић, Славко Мајсторовић, Јово Продић и Тривун Продановић. Трећи ред: четири непозната мајстора који су градили школу, Радосав Продановић, Гавро Симеунчевић и Максим Ђекић. Четврти ред: Бранко Томић, Ђорђо Томић, Вид Ђекић, Јован Антић, Владимир Продановић, Влајко Томић, Данило Продановић и Панто Ђукановић.
Учитељи и наставници на окупу (1965) Стоје: (с лијева на десно) Марко Продановић (послужитељ), Будимир Шошкић, Круна Трајковић, Инга Савковић, Тошо Пејичић, Гордана Шошкић, Милосава Рајлић, Алма Стојановић, Стојанка Јотановић, Новица Стојановић и Звонко Катић. Чуче: Мехмед Карић, Павле Савковић, Емилијана Гогић, Милорад Булатовић, Зорка Симовић и Милован Симовић.

Прву конфесионалну школу у Чечави оснива свештеник Јеврем Станковић, син попа Стевана, 1882. године. Школска настава се изводи у црквеној згради све до изградње школе 1903. године. Јеврем Станковић обавља учитељску дужност све до рукоположења 1890. године. Након тога у Чечаву, опет заслугом попа Јеврема, стиже први школовани учитељ. Био је то Светислав Стојисављевић. Не зна се одакле је дошао. Свештеник и учитељ убрзано раде код власти на изградњи школске зграде и успијевају да 1903. године саграде прву школску зграду. Градитељи су били из Маглаја, а међу њима спомиње се извјесни мајстор Максим.

Другарска успомена (с лијева на десно) Ратко Петковић, Душко Лош, Павле Савковић и Ранко Павловић (1964. г. испред Осмогодишње школе у Доњој Чечави)

Послије Светислава Стојисављевића у Чечави су учитељску службу обављали: Ђорђе Бугарски из села Лазе (Срем), Душан Кострешевић из Шњеготине, Анка Милошевић из Бања Луке, Михаило Поповић из Градишке, Стево Стојановић из Липовљана код Липика, Душан Малетић из Сремских Карловаца и Зорка Јотановић (кћерка попа Јеврема), први свршени учитељ из Чечаве. Зорка Јотановић је учитељица непрекидно до Другог свјетског рата.

Послије рушења школе 1992. године школска архива и школска библиотека нису сачуване, тако да је вандализам рушитеља избрисао сваки траг ове најстарије српске школе у тешањској нахији и једне од најстаријих у Босни и Херцеговини. Настава се послије тога изводи у адаптираној просторији бившег задружног дома (раније била продавница). Школске 1994/95 године основну школу у Г. Чечави похађају свега 22 ученика. О изградњи нове школе престало се говорити. У међувремену изграђена је црквена стамбена зграда на мјесту гдје се некада налазила школа а касније соколана. Градњу овог објекта организовао је свештеник Милорад Симић добровољним прилозима предузећа, општине и грађана. Зграда је грађена у љето 1994. године. Градњу је изводило ДП „Градитељ“ из Теслића.

Учитељ и његови пријатељи: Учитељ Перо Недељков (други с лијева) у друштву са Дејаном Пејичићем, Бошком Тешићем и Ненадом Пејићем

Послије Другог светског рата у Чечави учитељују: Велинка Одић, Анто Зелић, Лепа Продановић, Ранко и Ивана Петровић, Живојин (Жика) и Стана Тешић, Иван Рушец, Перо и Сузана Недељков, Бранко и Смиља Симић, Драго Лесар, Здравко Магазин, Драгаш Фурунџић, Павле Савковић, Вељко и Нада Лаушевић, Душан Лојовић, Ранко и Славица Павловић, Раде Пејичић, Лепомир Милошевић, Никола Шољан, Стојанка Јотановић, Будимир Јојић, Бранислава Булатовић, Мирослав Стефановић, Родољуб Мијаиловић, Драгана Денчић, Ружа Илић, Саво Јовић, Анка Делић, Бошко Јотановић, Тошо Пејичић и Круна Трајковић.

Учитељице Зорка Јотановић и Лепа Симић са својим ученицима (око 1937)

Због повећаног броја полазника 1954. године отварају се двије подручне школе: у Планама и у Ступама. Школа у Планама затворена јегодине, а у Ступама 1985. Број ученика се смањио толико да рад школе није био оправдан.

Осим Зорке Јотановић и њене кћерке Мире, Чечава је послије рата дала доста учитеља: Нада Јотановић-Лаушевић, Павле Савковић, Раде Пејичић, Бошко Јотановић, Стојанка Јотановић, Милева Јотановић, Видојка Крунић, Загорка Ђекић, Благоје Станојевић, Тривуна Вучић, Зора Продић и Љубица Продић.

Прва школска зграда налазила се испод саме цркве. Била је изграђена од дрвета, а саградила је Црквена општина. Друга школска зграда саграђена је нешто ниже (изнад мјеста гдје је играло коло). Грађена је од непечене цигле и имала је једну учионицу и собу за учитеља. Била је покривена цријепом „бибером“. Ова зграда је брзо дотрајала и постала неусловна, па се 1929. године приступило изградњи нове школске зграде. За вријеме градње (око двије године) настава се изводила у згради Соколског друштва. Школа је саграђена 1931. Била је дуга 16 и широка 12 метара. Имала је двије учионице, подрум, два стана за учитеље на спрату, библиотеку и поткровље. Срушена је из необјашњивих разлога 1982. године у акцији коју је организовао Мјесни одбор Српске демократске странке, на чијем челу је био Милорад Марковић, који је истовремено био и директор Основне школе у Чечави. Акцију рушења подржао је свештеник Милорад Симић, а у њој су учествовали Бранко Станковић (касније предсједник СДС у Чечави) и Славко Томић (Вребац). На дан када је заказано рушење појавило се неколико људи који су покушали да то спријече (Недељко Томић и Радован Вучић), али им то није пошло за руком. Директор Милорад Марковић убрзо је побјегао у Црну Гору.

Спомен-плоча погинулим пролетерима, која се налазила на улазу у школу, однесена је и не зна се гдје се налази. У једном друштву сам чуо да је разбијена тако што ју је „човјек изнио из куће и разбио на цести“. Кум школе у Чечави био је Љубомир Симић, трговац из Теслића. Био је ожењен Софијом Станковић (Ђорђе). Једно вријеме имао је трговину у Чечави, а затим је одселио у Теслић. Софија је сахрањена на гробљу крај цркве. Многи се данас питају ко је Софија Симић кад се на гробљу зауставе пред њеним спомеником (у Чечави нема Симића).

Из књиге ”Чечава – село у Републици Српској” аутора Бранка Перића.

0 Коментарa

Још нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.