Становништво Чечаве према османском попису из 1850/51. године

Недавно су у Државном архиву Републике Турске пронађени системски и до сада непознати османски пописи становништва Босанског вилајета из 1850/51. године. Ово вриједно откриће нам пружа прилику да боље проучимо период историје с краја османске окупације, тј. средине 19. вијека. Ови пописи се могу сматрати и претечом савремене матичне евиденције, јер матични листови су се почели издавати тек након аустроугарске окупације 1878. године.

Први савремени попис домаћинстава и становника у Османској империји започео је 1829. године у Истамбулу, али због руско-османског рата и немира у Грчкој, попис није обухватио комплетну империју све до 1831. године. Због интензивних буна против Османлија које су у то вријеме бујале по Босни, а које су посебно дошле до изражаја 1831. године устанком Хусеин-бега Градашчевића, попис у Босанском вилајету није извршен.^[1]

Тек доласком Омер-паше Латаса у Босну почетком 1850. године, који одлучно и у крви гуши устанак, почиње попис становништва и на простору овог вилајета. За спровођење и ажурирање пописа били су углавном задужени вјерски службеници свих конфесија.

Попис је вршен тако што су прво пописивана сједишта кадилука, а затим остала мјеста. Насеља су пописивана по махалама, односно кућама, гдје је свака кућа била заведена под редним бројем. Под бројем један је писан кућни домаћин, а потом други мушки чланови домаћинства, његови синови, браћа, братићи и остала мушка чељад која је живјела у кући. Уз име сваког мушког лица, изузев малољетне дјеце, дат је укратко и лични опис. Ако је у махалама, односно селима, постојала џамија или црква, писар је обично на првом мјесту биљежио кућу имама или попа, затим кућу старјешине, па редом остала домаћинства. За разлику од идентификационих података у османским дефтерима из ранијег периода, који се уобичајено састоје од имена самог лица и имена његовог оца, у овим дефтерима је често навођено и породично презиме.

У наставку доносимо попис становништва са подручја села Чечаве.^[2] На прву је видљив изостанак презимена за велики број домаћинстава, а која би, надамо се, могла бити знатно допуњена уз помоћ приватних, црквених, и других релевантних извора из тог периода. Такође ваља напоменути да је за очекивати да је током пописа или у словном преводу направљена и понека грешка. Превод са османско-турског језика је извршио Кемал Нуркић, превођење је финансирао Данијел Петровић, а публикацију припремио Слободан Милетић.

Према попису, насељено мјесто Чечава имало је 77 кућа са укупно 364 мушка становника. Од тог броја, 248 су били одрасли, а 114 малољетни становници. Ако овом броју додамо и приближан број женске популације, долазимо до тога да је средином 19. вијека у Чечави било око 720 становника, што ово мјесто сврстава међу већа насељена мјеста кадилука Тешањ.

Преузми публикацију

Становништво Чечаве према османском попису из 1850/51. године

^[1] Ак, Емине. Tanzimat’ın Bosna Hersek’te Uygulanması ve Neticeleri. Докторска дисертација, Мармара универзитет у Истанбулу. 2010.
^[2] БОА, НФС.д. 05909 Истанбул, стр. 27.