Које су опасности претјеране употребе друштвених мрежа?

Колумне на нашем порталу представљају ауторске чланке или есеје који нуде мишљења, идеје или анализе о одређеној теми.
Аутори у њима пишу о широком спектру тема, укључујући политику, технологију, историју, културу, умјетност, здравље и многе друге. Сваки чланак нуди јединствени поглед на тему, са циљем да потакне читаоца да размисли дубље о одређеном питању.
Укратко, ова секција је мјесто гдје се аутори могу изразити, а читаоци могу добити увид у различите перспективе о темама које су им битне. Желиш бити аутор? Јави нам се путем е-поште или на Фејсбуку.

Можете ли замислити један свој дан без паметних уредјаја и друштвених мрежа?
Како би изгледао?
Шта бисте радили?
Како бисте се осјећали?
Како се сада осјећате док само промишљате о овим питањима?

Зависност од друштвених мрежа је реативно нов, али и све више присутан проблем данашњице. С обзиром на то да већина људи данас има активне профиле на минимално једној, а најчешће на више друштвених мрежа очекивана је појава и наведене проблематике, као и све већи утицај на психичко здравље човјека.
Наравно да друштвене мреже имају и своје предности, али данас говоримо о потенцијалним опасностима.

Које су опасности друштвених мрежа по ментално здравље?

Друштвене мреже често доносе инстант допамин и задовољство на које се лако “навучемо” и које може постати нездрава навика која омета наше свакодневне активности и у негативном смислу утиче на квалитет нашег живота.
Сваки лајк, коментар, схаре, преглед, нови пратилац… може изнова и изнова покретати реакцију лучења допамина за којим онда непрекидно жудимо и упадамо у круг зависности. Потпуно исти образац лучења допамина се уочава и код других облика зависности, од коцке, кориштења психоактивних супстанци и сл.
Проблем је у томе што наш мозак није навикао да добија толику количину допамина у тако кратком временском периоду и толиком брзином, то је за нас потпуно неприродно лучење допамина. Мозак бива преплављен допамином и жели тај доживљај изнова и изнова, сјетите се како сатима бесциљно листате друштвене мреже не знајући зашто то тачно радите или шта је прва ствар коју урадите ујутру чим отворите очи.

Свједоци смо тога да је садржај на интернету све краћи, посебно са порастом популарности тик-тока. Учимо да лако, без муке, одмах и једним кликом долазимо до информација, а често и извора задовољства. Медјутим у реалном животу ствари често не функционишу на тај начин те научени на такав обрзац понашања можемо лако губити стрпљење и концентрацију када нешто не можемо сазнати, постићи, урадити или добити сада и одмах те самим тим наша толеранција на фрустрацију бива све нижа.
Сваки напор да би се постигло задовољство и испуњеност те покренуло природно лучење допамина може се чинити као дуг, напоран и тежак процес јер не долази онако како смо навикли, на један клик. То нас лако удаљава од смисленог и испуњеног живљења.

Даље, уколико не добијемо очекивани број лајкова то може утицати на наше самопоуздање, на слику коју имамо о себи, може покренути различита пропитивања, самоосудјивања, те довести до појаве проблема са менталним здрављем попут анксиозности и депресивност.

Можемо стално бити у страху да ћемо пропустити неку важну информацију, обавјештење, преписку у некој групи те се ствара притисак да смо стално присутни и достпуни. Да одмах реагујемо на сваку нотификацију и да изнова и изнова будемо у току са новонасталим садржајима.

На већини друштвених мрежа се људи представљају у најбољем свјетлу те смо константно изложени “савршеним” животима других људи што може створити нереална очекивања и незадовољство сопственим животом. Све то опет даље може утицати на појаву или продубљивање постојећих проблема са менталним здрављем.

Понекад друствене мреже служе и као вид бијега од реалности која често може бити непријатна, болна и тешка. Да бисмо избјегли да осјећамо непријатне емоције можемо једним кликом отићи у “љепши” виртуелни свијет. Можемо преварити свој ум, дајући му инстант дозе задовољста и угоде, да је сада све ок. Проблем је што се у том случају непријатна емоционална искуства не обрадјују него се потискују и временом постану још израженија.

Данас су нажалост друштвене мреже погодно тло за онлине злостављање (цyбербуллyинг) што свакако може озбиљно утицати на ментално здравље жртава.

Коришћење друштвених мрежа у великим количинама може довести до потешкоћа са огранизацијом дана, губитка времена, недостатка продуктивности, тешкоћама са завршавањем свакидневних радних и приватних обавеза, изолације од стварног свијета, проблема са спавањем…

Важно је говорити о потенцијалним опасностима прекомјерне употребе друштвених мрежа како бисмо на вријеме препознали негативан утицај и заштитили своје ментално здравље.

Уколико сматрате да претјерано корисите друштвене мреже те да то има негативан утицај на ваше ментално здравље и живот, помоћ и подршку можете пронаћи у психотерапији.