Тридесет година од НАТО бомбардовања Горње Радње, Озрена и Добојског ратишта

У септембру 2025. навршава се тачно три деценије од низа ваздушних напада који је на подручју Републике Српске спровео НАТО под називом „Намјерна сила“. Циљ ових удара био је системско уништавање положаја, комуникација и логистике Војске Републике Српске у тренуцима када је имала борбену предност на терену.

Повод за ваздушну кампању НАТО-а била је експлозија на сарајевској пијаци Маркале, која се догодила 28. августа 1995. године. За напад су окривљене снаге ВРС, иако ни до данас није постигнут консензус о одговорности. Убрзо након тога, НАТО покреће операцију „Намјерна сила“, а паралелно са њом и операцију „Мртво око“, усмјерену на уништавање противваздушне одбране ВРС.

Укупно је током операције „Намјерна сила“ баченo 1.026 бомби, међу којима и 13 крстарећих ракета типа „Томахавк“, а процјењује се да је тежина укупно баченог експлозива износила око 10.000 тона. Према расположивим подацима, у тим нападима је:

• погинуло 47 припадника Војске Републике Српске,
• убијено седам цивила и пет припадника радне обавезе,
• 21 цивил је рањен,
• а више од 100 припадника ВРС је повријеђено.

Бомбардовање Горње Радње

У ноћи са 10. на 11. септембар 1995. године, у 2.05 часа, авиони НАТО-а бомбардовали су четири куће породице Горановић у засеоку Горње Радње. Двије куће су уништене, двије девастиране. Погинули су Алекса и његов син Здравко, док су повријеђени Анђа и њено троје малољетне дјеце. Стојанка Горановић је преживјела, и данас је најстарији живи свједок овог догађаја.

Иако за 10. септембар 1995. године нема детаљно документованих података о другим метама на терену, једини познати и званично забиљежен напад тог дана био је удар на радио-телевизијски релеј и комуникациони торањ на врху планине Лисина на Козари, у сјеверозападној Босни и Херцеговини. Према расположивим изворима, напад је изведен крстарећим ракетама Tomahawk, које су испаљене са америчког разарача у Јадранском мору. Укупно је тог дана испаљено 13 таквих ракета, а циљ је био да се онеспособи важна комуникациона тачка и изврши притисак на командну структуру ВРС.

Горња Радња се тада налазила у непосредној борбеној зони према Јелаху и федералном дијелу, у склопу Добојског ратишта. Иако у близини није било регистрованих војних циљева, вјерује се да су могући разлози за напад били сумње на артиљеријске положаје или реакција на догађаје на Добојском фронту. У том тренутку су, као дио исте кампање, бомбардоване бројне тачке – мостови, складишта и комуникациона инфраструктура. Могуће је и да се радило о грешци у идентификацији мете, али с обзиром на вишедневно извиђање које је претходило нападу, тешко је повјеровати да је у питању била случајност. Истина о конкретном мотиву напада на Горњу Радњу до данас није званично утврђена.

На основу доступних података, 3. марта 2021. године, Окружно јавно тужилаштво у Добоју покренуло је истрагу са циљем да се утврде околности под којима су цивили у Горњој Радњи страдали у НАТО нападу. Међутим, до данас нема никаквих јавно доступних информација о предмету, његовој фази или потенцијалним налазима. С обзиром на то да је велики дио докумената о операцији и даље класификован од стране Сједињених Америчких Држава и НАТО-а, поставља се питање да ли ће икада бити омогућено пуно разјашњење овог случаја.

Бомбардовање Озрена и погибија петорице везиста

Неколико дана прије напада на Горњу Радњу, 7. септембра 1995. године, НАТО авијација извела је удар на Краљицу, највиши врх планине Озрен, с циљем уништавања телекомуникационе инфраструктуре и система ПВО Војске Републике Српске. У нападу је уништен телекомуникациони торањ, а погинули су:

• Слободан Милотић из Калуђерице,
• Мирко Тривуновић из Осинје,
• Драган Савановић из Добоја,
• Свјетозар (Свето) Каићаревић из Кожуха,
• Жељко Лукић из Чечаве.

Овај напад је изведен у оквиру паралелне операције „Мртво око“ (Dead Eye), која је имала за циљ уништавање радара, репетитора и остале опреме за ПВО и комуникацију ВРС.

Ратиште око Добоја и срушени мостови

У завршној фази операције „Намјерна сила“, нападнута је инфраструктура од пресудног значаја. Срушен је мост на ријеци Усори, познат као „Јапански мост“, на јужном улазу у Добој. Овај мост је био главна логистичка веза према централној Босни. Поред њега, уништена су и складишта горива (попут складишта „Баре“), више железничких и путних мостова на ријеци Босни, као и војни објекти и командна мјеста у самом Добоју. Напади су имали за циљ потпуну изолацију снага ВРС у том дијелу ратишта.

Операције „Намјерна сила“ и „Мртво око“ имале су за циљ слом борбених капацитета ВРС и прекид њене комуникације и логистике. У тим акцијама страдали су и цивили, као што је случај породице Горановић у Горњој Радњи, али и војни комуникациони стручњаци, попут петорице везиста на Озрену. Погибија једног мјештанина Чечаве – Жељка Лукића – додатно повезује овај трагични низ догађаја са локалном заједницом.

Иако неки и даље спекулишу да је напад на Горњу Радњу био грешка, изостајање званичног објашњења, уз очигледно системско извиђање прије напада, упућују на могућност да је мета била дио шире стратегије за неутралисање линије Добој–Јелах и евентуалних артиљеријских положаја. Мотив остаје непознат, а одговорност – неутврђена.

Тридесет година касније, сјећање на жртве и истина о нападима заслужују да остану записани.