Момчилов град

Позном средњем веку припадају још два града 14-15. столећа. Установљено је да се град Ненавиште налазио на Требави, на потоку Бабушници испод Дуге Њиве. Тиме се одбацују све раније претпоставке да је Ненавиште било негде источно од Модриче. Јужно од Теслића налази се Момчилов Град. То је град чије зидање није завршено – састојао се од бранич-куле са нешто зидова и обимних ровова са дрвеним палисадама. По свој прилици је био седиште жупе Усоре, односно области Теслића.

Возућа и манастир Озрен имају цркве из доба турске власти. Нема ничег видљивог што би указивало да су ови манастири саграђени раније, што можда указује да су подигнути на дрвеним сеоским црквама. Међутим, Возућа има необичне остатке конака и обујмног бедема, каквих нема у суседним манастирима. Веома су добро грађени, што је необично за турско време. Основа манастира је правоугаона, па је слична неким манастирима у српској деспотовини. Зато га треба археолошки истражити.

Западна Усора је богата и сачуваним обичајима и традицијом још од раног средњег века. На Требави и у Чечави постоје места истог изгледа и положаја, на којима је слављен Божић, али различитих назива – Игралиште (Требава) и Црквиште (Чечава). Површински налази на оба места указују на постојање громила, односно наших гробова из времена пре коначног прихватања хришћанства. То несумњиво сведочи да се Божић прослављао на оба места још у раном средњем веку, што доказује да ту живимо још од насељавања Словена.

На крају, може се закључити да су археолошка истраживања Западне Усоре показала важан континуитет Срба, од најкасније раног 7. столећа до данас. Као најважнија места за истраживања за сада се издвајају Добој, Добор и Кулиште код Крушковог Поља. Посебно су важна истраживања громила и стећака, односно српских гробаља, као и цркава за које се зна да су постојале на више места. Управо су те врсте споменика скриване од нас, како би нам одузели отаџбину и државност. 

(Часопис Погледи, непознат број и година)