80 година од четничког пуча у Чечави

У априлу ове године навршило се 80 година од четничког пуча у Чечави, догађаја који је обиљежио почетак братоубилаштва које ће борбу против окупатора ставити у други план и у годинама рата однијети много живота, разорити село и створити дубоке подјеле међу мјештанима које сежу све до данашњих дана.

Крвава сага је започела у ноћи 14. априла 1942. године када су четници под командом Раде Радића, Јове Китића и Теодора Арсенића напали партизански штаб 4. батаљона, који се налазио у школи и зградама око школе у Чечави. Ту се нашла и једна чета Пролетерског батаљона (око 50 бораца). У штабу се те ноћи налазио комесар батаљона Живојин Прерадовић, док је командант Новак Продић био одсутан. Партизанске снаге су пружиле отпор, а када се видјело да су четници далеко надмоћнији, покушале су пробој.

Том приликом је погинуо 21 партизански борац, а осам је заробљено. Из састава 4. одреда погинуло је шест бораца, а међу њима комесар 4. батаљона, Живојин Прерадовић Живо чија биста се данас налази на централном споменику жртвама фашизма у Чечави. Тада је убијен и секретар штаба Осман Побрић. Међу заробљеницима били су командир пролетерске чете Обрад Кошпић и комесар дотадашње Чечавске партизанске чете Здравко Прерадовић Брацо. Преостали дио партизанских бораца успио је да се уз борбу извуче из четничког обруча. Ухваћену болничарку Валентину Бјељајеву звану Марија Рускиња и секретара штаба батаљона Османа Побрића сутрадан је, након звјерског мучења, заклао на Црквинама Саво Станојевић, звани Кољо.

Није сасвим јасно какву улогу у догађају је имао дио Чечавске партизанске чете у којима је домаћи четнички кадар преовладао. Према једној верзији приче, они су у тренутку напада држали линије према Теслићу и нису знали да ће услиједити напад. Према другим казивањима, Раде Радић је након крвавог пуча у Јошавци, када је Јошавачку партизанску чету прогласио четничком, кренуо са батаљоном за Чечаву са циљем да разбије организацију партизанских јединица. Тако је са својом јединицом Радић 17. априла навече дошао у Чечаву и зауставио се у близини куће Борисава Томића. Домаћи четници су га обавијестили гдје је смјештен партизански штаб, те су их ноћу развели ради опкољавања школе и дома.

Продић се након овог догађаја још једно кратко вријеме задржао у партизанским редовима да би затим дезертирао, крио се по Чечави те напослијетку предао четницима. Суђено му је на четничком суду у Укриници гдје је ослобођен оптужби након чега се придружио четницима и убрзо преузо команду улогу. Ликвидиран је 1945. године у Укриници заједно са својим јатацима и домаћинима који су га крили. Радићу је због ових дјела суђено заједно са Дражом Михајловићем. У току суђења изношени су многи докази и често помињано село Чечава и догађаји у тој априлској ноћи. Обојица су проглашени кривим и стријељани.

Од формирања Чечавске партизанске чете 26. септембра 1941. године до пуча било је више акција, али је најважнија блокада Теслића са западне стране и окружење Ранковића са источне и западне стране од стране Чечавске чете. Чета је у почетку имала 45 наоружаних бораца а за командира је изабран Новак Продић. Након пуча партизански покрет у Чечави се распао а четнички је успјешно наставио експанзију стварајући у једном тренутку велику војну силу на подручју читаве планине Борја, привилеговану савезом са окупатором у борби против заједничког непријатеља.

Плоча са именима погинулих пролетера, која је након рата била постављена на основној школи, нестала је почетком деведесетих година. Прича се да је плочу скинула једна тада утицајна особа из села, затим ју изнијела на пут који пролази поред школе и разбила. Недуго затим под нејасним околностима срушена је и школа.

У архивама и књигама из тог периода се могу наћи поједине информације и свједочења о овим догађајима али утврдити тачне околности је јако тешко. Постоји идеја одређених аутора на порталу да се ти документи саберу, истраже и објаве у серијалу ”митови и заблуде” али то изискује много времена које у овом тренутку немамо.