Бранко Перић: Политика свеопштег пустошења у Теслићу

Добар виц, који ових дана кружи у сајбер простору, почиње обраћањем сина оцу: „Тата, кад порастем бавићу се организованим криминалом“, на шта отац одговара: „Тако је сине, државна служба је државна служба…“!

Нажалост, досјетке су остале посљедњи начин супростављања нашем све организованијем криминалу.

На подручју општине Теслић, на падинама Јаворове, у питомом шумском рејону Крештеловца (може се пронаћи само на топографским картама!), крајем прошле године, некако пред саме изборе, започала је сјеча храстових сортимената које шумски радници зову шкарт, а инжињери „сортимент без природног прираста“. Сваког јутра камиони су улазили у шуму и пред вече се враћали натоварени балванима. Сељани који гравитирају шумском путу су гунђали што им камиони руше пут и мостове, а ништа не граде. Нико балванима који се данима одвозе није придавао посебан значај све док у шуму почетком године није почела свакодневно да одлази полиција. Од тада Чечавом кружи прича о невиђеној голој сјечи шуме у рејону Крештеловца, у организацији теслићког тајкуна и извођача политичких радова СНСД-а Срђана Кљечанина, званог Руфи. Руфи му је, кажу његови мјештани, надимак од раних дана, када је стицао прва искуства у крађи шуме у свом селу. Кад он одмјери стабло и изда наредбу «руши», пали се моторна пила.

Руфи се у животи ничим другим није бавио осим шумом. Промућуран каквим га је бог дао, брзо је схватио да посао са шумом без веза и спреге са политиком није уносан посао. Пратио је политичке вјетрове и усмјеравао сидра, непогрешиво правећи профит. Нико не зна како, али Руфи се у свом мајсторству муњевито успео на врх и догурао до Двора. На предизборним митинзима се грлио са предсједником Милорадом Додиком, у лову дружио са министром Лукачом, а у Теслићу био сива еминенција врховне моћи. Има тих слика на Руфијевом профили колико хоћете. Кажу да има фотографија и са моћницима по ловиштима у Србији. Волио је Руфи , као и сав мали безначајни свијет, да се похвали са друштвом моћних.

И дан данас, непуних шест мјесеци након голе сјече у Крештеловцу, полиција даноноћно на ободу бивше шуме, обезбјеђујући мјесто извршења кривичног дјела. Толико траје бројање и премјеравање пањева опустошене шуме како би се израчунала стварна вриједност исјечене дрвне масе и изгубљени прираст. И спријечила крађа исјечених, а неодвежених балбана.

Истрагу је, причају упућени, скоро шест мјесеци водило специјално тужилаштво из Бањалуке и бањалучка полиција. За све то вријеме нико није био лишен слободе. Изгледа да није било никакве опасности од скривања доказа и утицаја на саучеснике и свједоке и поред тога што се ради о тешком кривичном дјелу у чијем извршењу је морало учествовати више лица са различитим облицима саучерсништва. За такво кривично дјело починилац би у Кини за шест мјесеци био осуђен на смрт и стријељан по кратком поступку. У Шведској и Норвешкој био би одмах смјештен у лудницу јер тамо нико при здравој памети не сијече дрво без дозволе. У нашем случају извршиоци нису били ни у полицијском притвору од 24 сата. По томе се могло закључити да је случај «сложен и комплексан». Изгледа да су се и полиција и извршиоци кривичног дјела надали да ће све неко из мафијачког ланца завршити «у врху», као што се то редовно ради.

Али, нека карика у ланцу је, очигледно, пукла. Злочин је доспио у јавност, објављене су фотографије шумског масакра, штета огромна и застрашујућа – није се имало куда! И, како то у мафијашким државама редовно бива, неко је смислио како ће се ствар заташкати и заборавити: полиција након обављеног криминалистичког посла случај не предаје специјалном одјељењу Тужилаштва РС, које би се по редовном току ствари требало бавити организованим криминалом, него Окружном тужилаштву Добој. Није то учинила без договора са Тужилаштвом РС. Е, ту почиње прича која објашњава мафијашку природу власти.

Главни републички тужилац и главна тужитељица Окрушног тужилаштва у Добоју су кадар Милана Тегелтије, актуелног савјетника за правна питања члана Предсједништва БиХ Милорада Додика. Обоје су још увијек чланови ВСТВ. И ту ће се писац зауставити и уздржати од даљих коментара. Може читалац и сам да посложи чињенице и закључи како ће се овај случај окончати.

Да у овој земљи има правосудне власти, случај пустошења природног богатства државе одмах би преузело Тужилаштво БиХ и на тај начин показало да се нижи нивои власти не могу играти са државним природним богатством и угледом јавне власти. Да ико у правосуђу има грам правне памети, не би Тужилаштво БиХ преузимало од ентитетског правосуђа предмете убистава, него би се бавило организованим полицијскоправосудним криминалом који заташкава убиства и прикрива организовани криминал. Само у таквом приступу владавини права има правде и правне логике. Преузети од ентитетског правосуђа неријешен кривични случај убиства значи амнестирати теже криминалце и оставити неспособан правосудни систем да се и даље бави заташкавањем злочина.

Има у причи о голој сјечи још детаља који огољавају наше мафијашке политике. Напримјер, пустошење једног цијелог шумског одјела није могло остати непознато локалној полицији. Осим тога, за сјечу су знали сви теслићки шумари, инжињери шумарства, шумарски и други инспектори, чувари шуме и ловочувари у Чечави, као и десетине ловаца који се у Крештеловцу редовно окупљају. Зашто је теслићка полиција ћутала? Да ли је могуће да о томе нико ништа није знао?

Наравно, све се знало и сви су ћутали знајући да је моћ криминалаца већа од моћи полиције и државе. Питао сам једног инжињера тесличког Шумског газдинства како је било могуће да се неко усуди да данима пустоши шуму и да сви окрећу главу и ћуте. Одговор је био очекиван: «Тај који је сјекао поставља директоре Шумског газдинства, шумарске инспекторе и шефове полиције. Ко и коме да пријави? Да! Ко је видио слику Срђана Кљечанина Руфија са Додиком и његовим министром, све му је јасно!

Најзанимљивије у цијелом случају је неочекивано јавно оглашавање седморице осумњицених из Извјештаја о почињеном кривичном дјелу, који је достављен Окружном тужилаштву Добој. Њихово саопштење за јавност објављено је на порталу Бањалука 24.цом 30.априла. У њему Руфи и шесторица наводних саучесника у голој сјечи обавјештавају јавност да су балвани из опустошене шуме „уредно фактурисани и уграђени у клупе у Заводу Мирослав Зотовић, којем је Влада РС исту робу поклонила“. Није осумњечене након полицијске пријаве напустио ни смисао за хумор. Кажу у свом саопштењу да су „материјални докази истесани у клупе“! И на крају, у једној реченици, описали су како то ради криминална власт: “Све што је тражено од привредних субјеката који се баве шумарством тражено је за компаније СНСД, за АТВ, за Игокеу, о чему ћемо детаљно упознати тужиоце и јавност“. Има ли бољег доказа о злочиначкој природи актуелне власти?

Извођачи криминалних радова нису могли да ћуте. Њихова побуна је покушај да остану исти и сачувају привид части. Не сумњам да ће побуна уродити плодом. Саопштење је нестало са портала. Тужилаштво се не оглашава. Пустошење ће пасти у заборав, потиснуто новим пустошењима у организацији власти. Тако се на очиглед грађана организовано краде и уништава будућност Републике српске и њених грађана.

На крају, треба остати записано да су грађани саучесници свеопштег пустошења. Они су изабрали лоповску власт и ћуте о њиховим злодјелима. И поново ће је изабрати. Пустошење је њихова срамота и њихов усуд.

Извот: 6yka.com