Нова зимска сезона, стари проблеми: Чечава без координације и локалне организације

Од 1. новембра званично је почео зимски период одржавања путева. Док надлежни улазе у нову сезону, поставља се питање колико су искуства из прошле зиме – једне од најтежих коју памтимо – заиста послужила да се боље припремимо ове године.

Крајем прошле године општину Теслић погодило је незапамћено снијежно невријеме, усљед чега је 24. децембра проглашено стање елементарне непогоде.

Савјет Мјесне заједнице Чечава у том тренутку није имао успостављену комуникацију са Општинском управом, нити је с њом учествовао у организацији активности на терену. Савјет је био неспреман – без ресурса, без институционалне подршке и без политичке тежине да успостави сарадњу са општинским структурама и организује ствари на терену. У пракси, грађани су у највећој мјери били препуштени сопственој организацији.

Додатне проблеме изазвао је и потпуни колапс електроенергетске мреже, који је више дана оставио село и околна подручја без струје и комуникације. Екипе „Електродистрибуције“ Теслић радиле су готово непрекидно и уложиле надљудске напоре да успоставе снабдијевање, али системска подршка и координација у тим активностима није забиљежена. Значајну улогу имали су и сами мјештани, који су се организовали и на терену помагали у проналажењу прекида и отклањању кварова. Уз њихову помоћ, напајање електричном енергијом почело је постепено да се обнавља тек након неколико дана потпуног мрака.

Према званичном извјештају Општине Теслић, за одржавање путева на подручју Чечаве био је ангажован „ГССМ“ д.о.о. Теслић, који је у оквиру уговора изводио редовно одржавање и додатне радове током ванредног периода, у укупној вриједности од преко 26.000 КМ. Поред њега, у кризним данима крајем децембра ангажовано је још неколико локалних извођача из саме Чечаве – „Елград“ Теслић, СП Весо Јотановић, Ново Гачић и Жељко Николић – чији су радови забиљежени у општинској евиденцији у укупном износу од око 9.700 КМ без ПДВ-а.

За предстојећу зимску сезону (2025/2026), Општина Теслић је већ спровела тендер за зимско одржавање путева. Према добијеним подацима, LOT 3, који обухвата подручје мјесне заједнице Чечава и околних села, добила је фирма „Прокоп инжењеринг“ д.о.о. Прњавор. На другим подручјима, LOT 1 (Блатница и гравитирајуће мјесне заједнице) повјерен је фирми „ГССМ“ д.о.о. Теслић, док је LOT 2 (Прибинић и околна села) добила фирма „ЂССМ“ д.о.о. Теслић.

Извјештај показује да је Општинска управа у кризном периоду примала усмене захтјеве директно од грађана. На основу којих је ангажована механизација, што је касније уредно евидентирано и фактурисано. С друге у извјештају се не помиње да су Мјесне заједнице упућивале захтјеве, нити да су координисале било какве активности на терену – што је требала бити њихова улога.

Посебно је занимљиво што је, како стоји у истом документу, више фирми и појединаца вршило чишћење без потраживања накнаде, док је истовремено велики број корисника локалних путева прилагао фактуре за које је општина навела да „рефундација није могућа“ јер нису биле у складу са прописаним цијенама или садржавале потпуну документацију. У свом том кијамету, само одређени број извођача је уредно доставио фактуре и наплатио изведене радове, што баца додатно свјетло на начин на који је систем у пракси функционисао.

Док је службена цијена сата рада механизације износила 80 КМ, грађани који су се сами сналазили на терену су плаћали и до три пута више. Многи нису имали финансијске могућности да ангажују машине по таквим цијенама, док је додатни проблем представљала немогућност проласка расположиве механизације до удаљених засеока и домаћинстава. Због тога су бројни мјештани остали потпуно одсјечени и затрпани све до отопљавања снијега.

Иако у Чечави више домаћинстава располаже механизацијом, одређени број власника није био спреман да изађе на терен. Разлози за то нису до краја јасни – дио мјештана их повезује са дугогодишњим политичким и личним подјелама, док други сматрају да је у питању шира појава – опште отуђење и губитак емпатије међу људима.

Ипак, један од најважнијих разлога лежи у недостатку транспарентности и повјерења.

Како није било јасно дефинисано ко организује чишћење, ко плаћа и по којим цијенама, дио мјештана је, већ традиционалн, одбијао да учествује у трошковима. Они који су плаћали често су сматрали да финансирају и туђи дио пута, док други нису жељели да учествују јер се „не зна колико се убире и гдје новац завршава“.

Није било јавног договора, нити евиденције – колико је горива подијељено, ко је радио, колико је плаћен и којим правцима је механизација изашла. У претходном периоду су наводно постојале и донације у виду гртача за снијег и друге опреме, али без контроле и јасних правила – што је додатно појачало сумњу и нетрпељивост међу мјештанима.

Таква ситуација показује да проблем није само у недостатку солидарности, већ у одсуству јавне одговорности и система који би био транспарентан и правичан према свима.

Према истом извјештају, током ванредног стања општина је путем предсједника мјесних заједница подијелила укупно 8.410 литара дизел горива, укупне вриједности 20.604 КМ, за потребе чишћења некатегорисаних путева. Гориво је дијељено на терену по систему хитних интервенција, без јавног увида у критеријуме и без навођења количина појединачно по мјесним заједницама.

За подручје Мјесне заједнице Чечава, према накнадно добијеним подацима из Општинске управе, предсједник Савјета је 27. децембра 2024. године преузео Потврду за 240 литара дизела, а 31. децембра још 120 литара на бензинској пумпи „Бато–петрол“, укупно 360 литара за потребе чишћења некатегорисаних путева.

Ипак, ни до данас није познато гдје је то гориво утрошено, ко је био ангажован и на којим путним правцима. Мјесна заједница није доставила никакву евиденцију, нити показала спремност да јавности учини доступним податке о расподјели, ангажману или резултатима. Такав однос не само да подрива повјерење грађана, већ и отвара простор за сумњу у злоупотребу и непрописно располагање јавним ресурсима.

Према сазнањима са терена, у засеоцима више не постоје активни ни организовани мјесни одбори који су некада координисали радове и одлучивали ко ће који дио пута чистити. Данас та структура не функционише, а Мјесна заједница није успјела да је обнови или успостави нове облике локалне организације, што представља јасан пропуст у раду Савјета.

Дио проблема лежи и у чињеници да је становништва све мање – посебно радно способних и младих – док се међу онима који су остали продубљују личне и политичке подјеле. Повјерење је ослабљено, солидарност избледјела, а међусобни односи често затровани сукобима и неповјерењем. Истовремено, све је видљивија и латентна апатија грађана: одсуство воље да се укључе у заједничке иницијативе, организације или било какав јавни живот.

Мјештани све чешће све посматрају са дистанце, без енергије и жеље да нешто покрену или промијене. 

Искуства показују да није довољно имати механизацију и ресурсе – ако нема реда, плана и комуникације. Систем може функционисати само ако сви његови дијелови знају своју улогу: општина да координише и обезбиједи процедуре, мјесна заједница да организује, информише и представља грађане, а грађани да активно учествују и контролишу рад својих представника.

Док год недостаје транспарентност и јавна одговорност, биће тешко очекивати повјерење. А без повјерења нема ни заједнице – само низ појединаца који се у кризама сналазе како знају и умију.

О томе шта је стварна улога мјесних заједница, гдје почињу њихове надлежности и како би у демократском систему требало да изгледа њихово дјеловање – више у неком од наредних текстова.

Прилог: детаљни извјештај о поступцима и чишћењу појединих дионица.