Пустошење шуме у Чечави добило судски епилог

Седам особа из Теслића сумњичи се да су причинили материјалну штету од милион марака Шумском газдинству „Борја“ Теслић. То је само кап у мору јер хорор према шумама траје деценијама уназад. Задњих година се одвијала гола сјеча а највише су страдале шуме у Чечави. Судски епилог захваљујући и великом залагању одговорних мјештана, којима се Чечава поноси.

Укупна материјална штета биће утврђена након извршеног вјештачења, саопштено је из Министарства унутрашњих послова (МУП) Републике Српске, које је поднијело у четвртак, 29. априла, Окружном јавном тужилаштву Добој извјештај против седам лица. Додаје се и како ће укупна материјална штета бити утврђена након извршеног вјештачења.

“Ријеч је о кривичним дјелима незаконито поступање у привредном пословању, злоупотреба службеног положаја или овлашћења, несавјестан рад у служби, спречавање доказивања, фалсификовање или уништавање службене исправе и пустошење шума”, наводи се у саопштењу МУП-а Републике Српске.

Истрага трајала пет мјесеци

Нешто више од трећине општине Теслић је покривено шумама. Општина заузима површину од око 870 квадратних километара.

Шумарски инспектори и криминалистичка полиција одузели су 1.200 кубика трупаца од једне фирме на подручју Теслића. Ријеч је о незаконито посјеченим стаблима.

“Управа криминалистичке полиције већ скоро пет мјесеци води истрагу у вези са кривичним дјелом шумска крађа на штету Шумског газдинства ‘Борја’ Теслић. Истрагом је обухваћено више особа“, навели су за Радио Слободна Европа (РСЕ) у Министарству унутрашњих послова Републике Српске (РС).

Окружно тужилаштво Добој, на сјеверу БиХ, које је задужено за регију у којој се налази Теслић, потврдило је за РСЕ да су инспектори поступали по анонимним пријавама.

„Достављене су три анонимне пријаве и један полицијски извјештај у вези сумњи на незаконитости у пословању Шумског газдинства са приватним предузећима. Врше се провјере по анонимним пријавама, док се према полицијском извјештају предузимају истражне радње“, објашњавају у Тужилаштву.

Начелник Општине Теслић Милан Миличевић (Српска демократска странка) истиче за РСЕ како ни локална власт није добила извјештаје са подацима о посјеченим количинама дрвета.

„Покривају се сви да је то под истрагом и да не желе давати било какве документе. Информације су затражене, јер ће о илегалним сјечама расправљати Скупштина општине“, додаје Миличевић.

Предизборна сјеча без компаса

Младен Станојевић је предсједник мјесне заједнице Чечава код Теслића. Каже како је највећа сјеча шуме била пред локалне изборе у Босни и Херцеговини, у новембру 2020.године.

Пред посљедње локалне изборе у шумама је направљен прави масакр. Сјекло се по реду. Исјечени су бор, јела и храст. Највише је страдала храстова шума. Овдје расте храст који је изузетно квалитетан и најмекши за обраду. Камиони су ишли и дан и ноћ. То је био вјероватно и извор политичког финансирања у том периоду. На свим шумским одјелима се вршила неконтролисана сјеча, али ово је било нешто посебно. До прије пар година био је план сјече да се малтене није осјетило кад се ради у шуми

-прича Станојевић за РСЕ.

Сјеча и прерада дрвета у Теслићу и околини имају дугу традицију. Но, искориштавање шумског богатства у посљедњих десетак година стручњаци оцјењују “као немилосрдну сјечу ширих размјера”.

„Мислим да је екоцид адекватан термин. Сасјечена су генотипски највреднија стабла. Остала су млада и незрела стабла, а неријетко и шумско земљиште без стабала. Храст се веома тешко обнавља и у природним условима. Ми можемо узети кредите, али не можемо купити стабло старо 120 година“, објашњава доктор шумарских наука Горан Јовић.

Он је запослен као технолог у Шумском газдинству „Борја“, које управља шумама, највећим природним богатством у Теслићу.

„То су организоване крађе. Затајили смо прво ми шумари, друго инспекцијски органи, полиција. Читав ланац је затајио. Увијек је у шумама било проблема, али сада је тотално изгубљен компас. Није се ово тек тако десило. Прошле године је само кулминирало“, наводи Јовић.

Мјештани пријављивали незакониту сјечу шуме

Штете су причињене и на планинама Борја и Очауш у близини Теслића, каже Душан Марковић, предсједник Синдиката у ШГ „Борја“.

Он такође наглашава да се краде најврједније дрво.

„Ради се о великим сјечама које нису занемариве. Као примјер могу да наведем да је на једном стоваришту заплијењено 1.200 кубика трупаца без чекића, без остале пратеће документације. Сад можемо само нагађати о штетама које су прошле незапажено. Кад се раде бесправне сјече, онда се обично краду највреднији дрвни сортименти“, истиче Марковић, додајући да су мјештани пријављивали незакониту сјечу шумском газдинству и надлежној инспекцији. Послове су, каже, обављале три фирме.

„То су Drvo-Export, G&B Javorova и Fenix-Holz. Исте фирме су радиле и у другим дијеловима Теслића. Већина извођача има регистроване двије фирме. Није дозвољено да исте фирме сијеку и купују исто дрво. Друга фирма је обично регистрована на жену, сестрину кћерку и слично. Једна фирма се бави сјечом и извозом трупаца, а друга се појављује као купац. Јавно предузеће није имало снаге да се супростави моћницима. То су извођачи радова и људи у политици. Они имају велику заштиту, тако да су, вјероватно, имали одријешене руке“, наводи Марковић.

Надлежна инспекција заплијенила је трупце који су били у посједу фирме Klječanin – Company. Њено партнерско предузеће је Drvo-Export. Власник обе фирме је Срђан Кљечанин, који тврди да се ради о “политичкој истрази”.

„Прво да напоменем да сам одборник у Скупштини општине Теслић испред Савеза независних социјалдемократа – Милорад Додик. Више година трпим политичке притиске. Што се тиче Drvo-Export-а, једне од мојих фирми, тачно је да је радила на том подручју. Све што је посјечено урађено је у складу са законом. Што се тиче одузимање робе у фирми Klječanin – Company желим да кажем да је то политички намонтирано да би ме прислили и уцјењивали да не размишљам својом вољом и да вршим некакве услуге за разне политичаре.

Шумарство ми је фактурисало робу. Уредно сам платио око 160.000 марака. Заплијењено ми је 1.200 плаћених кубика и одвезено неким непознатим камионима из Бањалуке. Послије 20 дана сам добио потврду да ми је роба одузета. Тужио сам инспекцију Суду у Бањалуци. Ако је незаконита сјеча, зашто сам плаћао робу“, каже Кљечанин.

У Инспекторату РС одговарају да одузети трупци нису имали „потребну документацију као доказ о поријеклу.“

Кљечанин није желио да прецизира ко на њега врши притиске.

„То раде политичари. Не желим да спомињем имена. Није то ништа неуобичајено и то вам кажем без икаквог страха. Свака политика се финансира из неког ресурса. У општини Теслић једна политичка опција финансира се из општинског буџета. Друга политичка опција се финансира преко шумарства. Није необично да се десило пред локалне изборе. Свако се ту упетљавао и грабио. Да нисам давао новац људима из политике које не желим да именујем не бих био дужан за порез и пословао бих и живио нормално, без оптерећења. То је био главни проблем, јер више то финансијски нисам могао да издржим. Није у реду да не плаћам порез и те ствари, а да морам извршавати оно што они кажу. Кад те нечасне људе више нисам могао да трпим онда су скочили да ме униште скроз, али им поручујем да неће“, наводи Кљечанин.

Он је потврдио и да се због тога није обраћао полицији.

У другим фирмама, на које указују у Синдикату шумара, наводе да истраге о искориштавању шума нису неосновано покренуте.

Миро Божић из фирме G&B Javorova каже за РСЕ да је та фирма добила поменуте шумске одјеле, али да је главни извођач био Drvo-Export.

„Горе је радио само Drvo-Export. На тендеру је фирма Javorova добила те шумске одјеле. Под уговором су предати Drvo-Export-у. То је урађено уз сагланост Шума Српске. Ми смо то ставили на подуговорање, јер ми смо мала фирма. Не можемо стићи урадити. То је у складу са законом. Послије тога на тим одјелима ми немамо никаквих обавеза. Истина је да је добар проблем направио тај ко је радио у шумама. Зато и јесте полиција укључена. Није то Drvo-Export могао сам да уради. Не може вам нико радити два мјесеца у кући, а да ви не знате ко вам ради. Дао сам изјаву полицији о томе како смо уступили радове“, каже за РСЕ Божић.

Истрагу која се проводи на подручју Теслића због прошлогодишњих радова у шумама требало би проширити, каже власник повезаних фирми Drvo-Holz и Stanex Мићо Станковић.

„Све извођаче и све прерађиваче треба обухватити. Причати о крађи шуме у Теслићу у претходној години, а без осталих, почев од 2000. године, исто је као причати о српском тенису, а не споменути Новака Ђоковића. Ако је коректна истрага, све би требало бити обухваћено, да се види ко и шта има, ко воза аута од 250.000 марака, ко има апартмане, станове и тако даље. Кола се ломе на неким људима без осталих. У посљедњих седам, осам година крађа шуме се дешава интензивно“, прича Станковић.

Истрага дуго траје због временских прилика које су од почетка године отежавале рад на терену, али и сложених процедура, објашњавају у Инспекторату РС.

„Детаљне су и подразумијевају да се за сваки појединачан затечени пањ врши ‘увиђај’ што изискује вријеме и због чега ће инспекцијски надзор трајати дуже“, додаје се у образложењу инспекције.

Милионски дугови предузећа

Док су се из теслићких планина извлачили трупци, у надлежном предузећу у посљедњој деценији нагомилали су се милионски дугови.

У ШГ „Борја“ Теслић због лошег пословања недавно је именован нови директор Ненад Душанић. Финансијско стање у предузећу он је за РСЕ оцијенио као алармантно.

„Предузеће је у тешкој ситуацији. Укупни дуг је осам и по милиона марака (приближно четири милиона и 250.000 еура, оп.а). Плате касне неколико мјесеци. Доприноси су плаћени за јуни прошле године. Кредита има 1,6 милиона. Дужни смо Општини 50.000, за авансе 600.000 и тако даље. Значи, катастрофа“, каже Душанић.

Влада РС смијенила је 19. априла на посебној сједници директоре десет шумских газдинстава, међу којима је и „Борја“ Теслић због негативног пословања у прошлој години. Њихови губици у 2020. години износили су око пет милиона и 300.000 марака (2,65 милиона еура).

“На њихово мјесто ће бити постављени нови људи. Превенствени критерији биће њихова стручност и посвећеност послу, а не страначка припадност”, рекао је Борис Пашалић, ентитетски министар пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Ненад Душанић се вратио на директорско мјесто. У шумарству је запослен 40 година.

„Прије десетак година сам смијењен зато што нисам дао неким шпекулантима, које не желим да именујем, да раде нешто слично овоме. Сметао сам онима који су хтјели да крчме шуму како они хоће. У то вријеме ти шпекуланти нису били из Теслића. Био сам предмет предистражних радњи, али никакав поступак против мене никад није покренут“, каже Душанић.

У Шумском газдинству у Теслићу у другој половини априла је исплаћена јануарска плата. Од почетка године радници су добили и три заостале плате из прошле године, каже представник Синдиката Душан Марковић.

„Добили смо старог-новог директора који је на тој функцији био 12 година. У задња четири мјесеца смијењена су три или четири директора, тако да и то говори само за себе. Период јануар-март један је од најтежих, јер се није радило, значи, било је много недозвољених, да не кажем криминалних радњи кад су у питању бесправне сјече и крађа шумских сортимената. Показало се да нисмо пословали у складу са правилима и на домаћински начин. Очекујемо да истраге покажу које су размјере нелегалне сјече“, каже синдикалац.

Како је саопштено из Министарства унутрашњих послова Републике Српске, рад на истрази у вези са кривичним дјелом шумска крађа ће бити настављен.

Арнес Грбешић
Дописник Радија Слободна Европа из Добоја.
(пренесено уз минималне измјене)