Шта знамо о напредном систему видео надзора који је уведен у Теслићу и другим градовима РС
Текстови из серијала „Шта знамо о” представљају покушај да се утврди колико знамо о некој вијести, догађају или предању; колико је у њима садржано погрешних навода и заблуда, а колико истине или опипљивих чињеница. Ови текстови су искључиво резултат самосталног истраживања аутора и не одражавају нужно став портала.
Општина Теслић је крајем фебруара објавила да је званично пуштен у рад нови систем савременог видео надзора у циљу „повећања безбједности грађана, безбједности саобраћаја, смањења броја прекршаја јавног реда и мира и броја кривичних дјела“. Овим напредним системом је покривено осам локација у граду, са укупно 14 камера, опремљиних напредним функцијама за надзор, а можда, и за биометријску обраду лица.
У датој објави се наводи да је пројекат реализован у сарадњи са Министарством унутрашњих послова и ЦЈБ Добој, који су надлежни за одржавање и праћење јавне безбједности путем уведеног система, и да је пројекат грађане Теслића стајао око 40.000 КМ, што укључује и годишњу претплату у износу од 5.000 КМ на име обезбјеђивања податковне везе према централној тачки у Полицијској станици. Начелник општине Милан Миличевић је том приликом истакао да ће видео надзор, који покрива неколико кључних тачака у урбаној зони, превентивно дјеловати и у циљу сузбијања уништавања јавних добара и имовине – дјечијих игралишта, клупа, канти за смеће, аутобуских стајалишта, јавних површина и заједничке имовине о којој појединци често не воде рачуна.
Те тачке од сада су покривене камерама тако да ће свако ко буде уништавао оно што је власништво свих грађана, брзо бити идентификован и процесуиран јер се ради о веома напредној технологији која има могућност препознавања лица, очитавања регистарских ознака и ноћног снимања.
– додао је Миличевић
Слободан Радинковић, начелник ПУ Добој, је изнио податак да је у четири мјесеца, колико је трајало тестирање овог ситема, забиљежено готово 1100 прекшаја који се односе на вожњу нерегистрованих возила, што сматра великим бројем и великом неодговорношћу грађана.
Надам се да ће и у наредном периоду, а за шта имамо и увјерење од стране челника општине Теслић, овај систем бити додатно проширен и унапријеђен.
– истакао је Радинковић
Јавне површине које су покривене видео надзором у Теслићу су улаз у град (Маргита) – двије камере, кружни ток (Барић) – двије камере, кружни ток (центар града) – четири камере, градски парк – једна камера, градски трг – двије камере, новоизграђено дјечије игралиште код ОШ „Петар Петровић Његош“ – једна камера, код крила на Бањи Врућици – једна камера и једна камера на раскрсници код куће Мамића.
Шта је спорно
Док је класични видео надзор заснован на пасивном снимању и складишћењу видео материјала са безбједносних камера на локалним серверима ограничено вријеме, без обраде података и углавном служи да се расвијетле догађаји непосредно након инцидената прегледом снимака, напредни системи видео надзора врше препознавање и анализу људи, објеката и догађаја софистицираном опремом и алатима прикупљајући и обрађујући велике количине података. Важно је знати да технологија која омогућава овакав надзор сама по себи није опасна, али начин на који је користимо носи са собом одређене ризике који могу утицати на приватност, безбједност и слободу људи.
Када је ријеч о новом систему видео надзора у Теслићу, а имајући у виду да је исти претходно уведен у велики број градова РС, забрињава чињеница да још увијек нема јасних и прецизних информација о каквим системима и технологијама је ријеч, како ће се користити и у којим законским оквирима. Претражујући интернет могуће је пронаћи тек понеку вијест емитовану током званичних пуштања у рад, а из непотпуних и често опречних изјава датих том приликом, није могуће добити одговоре на ова важна питањa.
Шта каже МУП
Из МУП-а наводе да се „пројектом савремених информационо-комуникационих технологија и решења успоставља концепт Сигуран град (Safe City) који је у земљама Европе и света одавно успостављен”. У каталогу кинеског произвођача Dahua који је сачинила њихова европска подружница, а чија опрема је имплементирна у Теслићу, производ под називом Safe City представља интегрисан и свеобухватан систем високотехнолошког надзора са биометријском обрадом лица.
Како бих сазнао више детаља, упутио сам неколико питања МУП-у, односно Полицијској управи Добој. У одговору, ПУ Добој наводи да МУП не врши обраду биометријских података путем јавног видео-надзора, већ надзор и снимање јавних мјеста.
Обрада биометријских података подразумијева, између осталог, аутоматско препознавање лица (engl. face recognition). Законима у БиХ није предвиђена биометријска обрада података користећи податке из система видео-надзора, тако да камере које се користе за снимање и надзор јавног мјеста немају ту техничку карактеристику.
– стоји у одговору МУП-а
Такође, на питање да ли је вршена каква Процјена утицаја, попут оне у Србији, МУП понавља да не врши обраду биометријских података коришћењем система видео-надзора, те с тога није рађена таква процјена, те да не располажу са информацијом да ли је нека друга надлежна институција у БиХ вршила овакву процјену.
Надаље, у одговору стоји и да је сва опрема коју користи МУП, па тако и опрема кинеских произвођача, одобрена за коришћење у ЕУ и да се сигурност опреме било којег произвођача се процјењује на основу регулатива ЕУ.
Што се тиче сигурности, у одговору МУП тврди да приступ систему за снимање и надзор јавних мјеста врше само овлаштена службена лица МУП-а, док администрацију и одржавање службеници по линији рада Управе за информационо-комуникационе технологије, МУП-а.
Сви кориснички налози за приступ систему су јединствени и систем биљежи сваки појединачни приступ, док сваки корисник води евиденцију разлога приступа. Осим непосредно надређених лица, контролу законитости употребе система врши Служба за заштиту интегритета и законитости у раду. Снимци јавног видео-надзора се чувају 30 дана, а сервери се налазе у просторијама Министарства унутрашњих послова, у складу са Законом о полицији и унтрашњим пословима, Законом о заштити личних података и Споразумима о сарадњи између локалних заједница и Министарства.
– закључује МУП
Ако не постоји законски основ за коришћење система биометријског надзора и ако МУП врши надзор искључиво из домена класичног видео надзора, да ли су онда поједини наводи званичника и медија нетачни?
Шта каже Миличевић
С обзиром да је приликом званичног пуштања у рад, начелник Миличевић изјавио да камере имају могућност препознавање лица, упутио сам му неколико питања какао бих сазнао на основу чега је Општина одлучила да буде учесник у незаконитом пројекту, да ли су вршили било какву процјену ризика или оправданости увођења таквог система, и шта су предузели како би осигурали безбједност грађана.
У кратком одговору Миличевић игнорише одговорност и наводи да је све техничке карактеристике као и законску регулативу везано за систем видео надзора у Теслићу, укључујући и пројектну документацију, као и у другим градовима РС, водило и одобрило Министарство унутрашњих послова РС.
Шта кажу медији
Медији наводе и да МУП РС никада није одговорио на питање портала Capital која је намјена система видео надзора и који је циљ снимања, те да послије протеста 2018. године, организованих након убиства 21-годиншњег Давида Драгичевића, кренуо надзор Бањалучана „камерама способним да у секунди сниме лице и повежу га с подацима МУП-а, па чак и оним које прикупља са друштвених мрежа“. [1] Својевремено, сумњу у стварне циљеве увођења напредних система надзора у Бањалуци, износио је и Драшко Станивуковић.
Они који су у Федерацији тражили више података од надлежних, добијали су одговоре да успостава видеонадзора подлијеже одредбама Закона о заштити тајних података, чиме су избјегавали дати било какве одговоре.
Поједини медији износе сумњају да је исти систем већ злоупотребљаван у Србији, да још увијек није донесен Закон који би регулисао ову област, а добио је и негативно мишљење Повјереника [2]. Такође, фондација Share тражи од МУП-а да до даљњег обустави увођење система паметног надзора у Србији. [3] У Италији је од 2019. године на снази закон који забрањује увођење биометријског надзора у јавном простору [4], а полемике везане за његову примјену се воде широм западних демократија.
Претрагом термина Safe City проналазим да је рјешење под тим називом уведено у државама са упитним демоĸратијама и репресивним облицима власти, попур Кине, Русије, Паĸистана, Индије и Бангладеша. Недавни случајеви из Москве, када су демонстранти у току антиратних демонстрација биометријски препознавани а затим хапшени на кућним праговима, показује колика моћ и опасност лежи у таквим системима. Кинески режим овакву и сличну опрему користи за апсолутну контролу грађана. Ону за препознавање емоција користе у контроли заточених Ујгура, муслиманске националне мањине.
Они који контролишу податке контролишу будућност не само човјечанства, већ и будућност самог живота. Зашто су подаци толико важни? Зато што смо дошли до тачке у којој можемо хаковати не само компјутере – можемо хаковати људска бића и друге организме.
– Јувал Харари, угледни историчар и филозоф
Још 2018. године, приликом првих набавки, поједини портали и новинари су износили озбиљне оптужбе на рачун МУП-а. Спорно је све, од опреме, компанија које су добијале посао а основане су пред само расписивање тендера, законске регулативе, концепта јавно-приватно, безбједносних ризика и многих других чимбеника. [5] Нема података да је било каква истрага покренута на основу ових писања.
Шта каже Dahua
Како бих више сазнао о имплементираној технологији и функцијама које пружа, упутио сам питање Dahua Technology БиХ. У одговору Огњен Ристић, менаџер за БиХ, тврди да према његовим сазнањима, а то је уједно и, како каже, званични став компаније Dahua Technology , МУП РС до сада, ни у једном од пројеката није користио/куповао камере за препознавање лица, као ни камере за препознавање емоција.
Што се тиче техничких могућности камера које су инсталиране у Теслићу, ја нисам упућен у сваки пројекат до детаља али у већини случајева/пројеката сигурних градова, се користе камере за препознавање таблица (АНПР камере) као и камере за надзор града.
– одговара Ристић
Камере за аутоматско препознавање регистарских таблица (АНПР), које помиње Ристић, су камере које читају и дигитализирају регистарске таблице возила у реалном времену. Ове свеобухватне камере могу самe обавити цијели процес детекције/снимања/процеса/преноса, без сервера или окидача, шаљући компактне дигиталне податке умјесто тешких видео записа/слика. Dahua у брошурама наводи да поред регистарске ознаке, њихово АНПР рјешење препознаје марку аутомобила, боју, изузимају лице возача, врши детекцију коришћења телефона и везања појаса. [6]
Међутим, ово нису једине камере постављене у Теслићу и другим градовима обухваћеним пројектом Сигуран град. На трговима су инсталиране камере са напредним функцијама за биометријско препознавање лица и читање осјећаја.
Америчка агенција за кибернетичку сигурност и сигурност инфраструктуре упозорила је на низ сигурносних пропуста у контролеру приступа за препознавање лица кинеског произвођача Dahua, након чега је држава забранила продају опреме овог произвођача јер представља „неприхватљив ризик” за америчку националну сигурност. Британија је крајем прошле године забранила употребу опреме овог произвођача у Јавној управи, а све чешће, такви захтјеви се могу чути и унутар ЕУ, док се пословање компаније и даље одвија неометано.
Шта смо на крају закључили
Ништа. Или готово ништа. Ради се о најнапреднијим системима данашњице чија функција буквално зависи од тога које дугме ће крајњи корисник притиснути.
Одед Галор у књизи Путовање човјечанства, сликовито и са много примјера, свједочи како нам је убрзан технолошки развој оставњао све мање времена за правилне процјене и прилагодбе на ново, и цијену којом смо то плаћали. Ту долазимо и до нас – у вријеме када је интерес јавности био усмјерен на мјере за сузбијање корона вируса и ширење 5г мреже, а на друштвеним мрежама се водила озбиљна полемика чак и око бијелих трагова иза авиона, нечујно и испод радара, готово шездесет градова у Републици Српској је покривено надзорним системима који потенцијално имају моћ да обликују нашу будућност више него сви изуми и ратови у прошлости. Чак и ако све наше сумње и страхове оставимо по страни увјерени у добре намјере и да ће се напредни видео надзор користити искључиво у складу са основним правима појединаца и у оквирима постојећих закона, потребно је осигурати да у неколико наредних година исти не постане оружје уперено против грађана.
[1] https://www.zurnal.info/clanak/za-kamere-i-spijunsku-opremu-zlu-ne-trebalo-potroseno-250.000-km/25651 (приступ 26.02.2023.)
[2] https://praksa.poverenik.rs/predmet/detalji/FB967E2A-AE57-4B2C-8F11-D2739FD85A9B (приступ 26.02.2023.)
[3] https://www.sharefoundation.info/sr/mup-do-daljeg-da-obustavi-uvodenje-sistema-za-pametan-video-nadzor/ (приступ 26.02.2023.)
[4] https://www.wired.it/article/riconoscimento-facciale-lecce-garante-privacy/ (приступ 26.02.2023.)
[5] http://slobodanvaskovic.blogspot.com/2018/02/kamere-i-radari-za-mup-rsdrska-velika.html (приступ 26.02.2023.)
[6] Dahua каталог https://cecava.org/wp-content/uploads/2023/03/1410Final_Catalog_Dahua-Safe-City.pdf
0 Коментарa