Историја рудника Станари

Први геолошки подаци о угљу у станарском басену датирају са почетка 20. вијека (Ф. Катзер). Експлоатација угља у Станарима је започета 1948. године на отвореном копу Рашковац.

Подземна експлоатација је почела 1955. и трајала је до 1975. године у сјеверном дијелу басена (копови 1, 2, 3 и 4). У јужном дијелу, откопавања су вршена од 1974. до 1980. (коп Остружња). Почев од 1974, ископавање угља је углавном било сконцентрисано на површинским коповима, када је у сјеверозападном дијелу басена и отворен површински коп Рашковац. Пројектовани годишњи капацитет производње од 600 000 тона је постигнут само 1989. и 1990. године.

Рудник Станари обезбјеђује највише радних мјеста у региону планине Крњин. Од средине осамдесетих година рудник се суочавао са озбиљним финансијским проблемима и пратећим побунама радника. Проблеми су се погоршали са догађајима током деведесетих година и великим економским падом као њиховом посљедицом.

Због недостатка средстава и улагања у обнављање и набавку нове опреме, ниво производње је из године у годину опадао. Године 2004. производња је безмало стала, а рудник није могао да задовољи потребе својих купаца. Ово је довело до губитка повјерења код клијената, који су масовно почели да се окрећу ка другим снабдјевачима. Ову лошу слику су употпунила нагомилана дуговања према добављачима.

До 2004. године рудник Станари је био суочен са ликвидацијом. У том тренутку је запошљавао 284 радника. Морал запослених је због нагомиланих дугова и неисплаћених зарада био на изузетно ниском нивоу.

Суочене са могућношћу ликвидације рудника и социјалног слома, власти Републике Српске су у септембру 2004. расписале међународни тендер како би се нашао приватни партнер за рудник.

(ефт)