Село Растушa – цртице из прошлости 3: Продавница и Дом културе
Серијал „Село Растушa – цртице из прошлости”, који ће изаћи у неколико наставака, представља покушај да се прикупи и отргне од заборава што више података о овом селу. Овако богато штиво не би био могућe без несебичне помоћи многих Растушана који нису штедјели вријеме и труд да се распитају, фотографишу и доставе драгоцјене информације. Овом приликом им се од срца захваљујем.
Поред школе, још двије зграде на брду Калаура свједоче о неким бољим временима која су се ту одвијала. Данас су, заједно са школом, оне напуштене и пропадају под зубом времена. О њима се мјештани радо сјећају и са тугом о њиховој пропасти говоре.
Зграда продавнице
Када се из правца Чечаве попне уз Калауру и дође у центар Растуше, са лијеве стране прије школе, се налази зграда старе продавнице, односно зграда која је кроз своју историју имала неколико функција.
Саграђена иза Другог свјетског рата у вријеме Сељачких задруга, подигнута на земљи Стојана Илинчића на локацији гдје се данас налази споменички комплекс, служила је задругарима као свињац. Након што бива пренесена на тренутну локацију, на земљу Нике Марковића, зграда добија нове улоге. Тако је након разорног потреса 1969. године који је оштетио основну школу, преузела ђаке на четири године. Послије тога па све до 1972. године служи као Дом културе.
Земљорадничка задруга Станари у згради 1974. године отвара и држи продавницу до уласка у састав Боснапромета из Добоја, након чега наставља рад под тим именом све до 1994. године и распада и приватизације Добојског гиганта. Послије тога зграду преузима Промтес и држи продавницу која ради до 2001. године. Од тада је зграда празна, стоји напуштена и пропада под зубом времена. У власништву је Мјесне заједнице која нема средстава за њену адаптацију и одржавање.
Четристо квадрата земље испод продавнице 1974. године откупила је Крњинка из Станара. На жицом ограђеној парцели се све до 1994. године налазило стовариште грађевинског материјала. Ова парцела је данас запуштена.
Први дућани
У вријеме Краљевине и Сељачких радних задруга, у кући Недељка Оливеровића у Ријеци, отворена је прва продавница мјешовирте робе. У њој је радио Нико Марковић. У сезонама је вршила откуп шумских плодова и других домаћих прехрамбених производа. Петсто метара даље од продавнице налазио се и дућан Симеуна Симаковића. Ускотрачна пруга која је била изграђена за потребе дрвопрерађивачке индустрије у Теслићу, из Тедина Хана је долазила у заселак Ријеку, све од дућана Симаковића.
Дом културе
Прије продавнице, такође са лијеве стране из правца Чечаве, налази се Дом културе. Подигнут је 1980. године на земљи коју је Мјесна заједница откупила од породице неког Смиљанића. Изградњу Дома финансирали су по пола мјештани и Општина кроз такозвани „самодопринос”, који је износио 3% за сваку страну. Са прикупљених 2% од мјештана финансиран је Дом, а са преосталих 1% путеви.
У пристојној сали димензија 16х8 метара са дрвеном издигнутом бином, су прослављани државни и вјерски празници, приредбе и народна весеља. Оформљена је кренула са радом добро организована Омладинска организација, која је, кажу мјештани, 1982. године била прва на општини по својим активностима. Правили су приредбе, спортске и радне акције. Постојала је сарадња са другим организацијама са других општина (Прњавор, Добој, Тешањ) и оне су често посјећивале и учествовале у манифестацијама у Дому. Богат културни живот се одвијао све до последњег Одбрамбено-отажбинског рата, када су кола кренула низбрдо.
Данас је у Дому канцеларија Мјесне заједнице. Врата за посјетиоце отвори пред изборе. Тада се у њему одржавају политичке трибине и гласање. У априлу 2019. године у организацији Мјесног одбора Борачке организације одржано је „Васкршње дружење“. У програму су учествовали КУД „Душан Станковић“, „Старт Бенд“ из Растуше и изворна група „Бистро врело“. Приредбе оваквог типа су постале права ријеткост у селу.
Од самог оснивања културно-умјетничког друштва „Душан Станковић“ у Чечави 1951. године, у њему су активну улогу имали и мјештани Растуше. Тако је забиљежено да је Друштво освојило прво мјесто на регионалном такмичењу у Добоју, а треће мјесто на Фестивалу фолклорног стваралаштва у Сарајеву 1955. године. На ова такмичења Друштво су водили Владимир Поповић из Растуше (у име Мјесног одбора) и учитељ Перо Недељков.
0 Коментарa