У Чечави има доста школа (Глас комуна 21.09.1963)
21. 09.1963. – ОБИЛАЗИМО СЕЛА – »ГЛАС КОМУНА«
Чечава је једно од највећих села у теслићкој комуни, а вјероватно и у срезу. Центар села је удаљен од Теслића 16 километара. Воз за Чечаву долази два пута недјељно. Ово село је добро познато од давнина. Некад је оно било најнапредније у комуни, а и сада предњачи. Чечава је дала доста бораца за вријеме народноослободилачке борбе. Сазнали смо да овдје нема скоро ниједног домаћинства које нема бар једног радника запосИеног у предузећу. У близини је „Јаворова“, радилишта предузећа дрвне индустрије „Борја“, па је већина мјештана запослена ту. И поред тога, Чечава је позната као пољопривредни крај. На својим посједима земљорадници постижу добре приносе. Настоје да на савременији начин обрађују своју земљу.
Права је милина погледати лијепе чечавске воћњаке – рекао је један дошљак. У њима преовладавају племените врсте јабука, које су ове године обилато родиле. Међутим, скоро сви плодови су опет отишли у ракијске котлове. Мјештанима је ракија и надаље остала, некако, најмилији производ.
Чечављани о својим школама говоре с поносом. У овом селу постоји најстарија школа у комуни, а можда и у срезу, заједно са старом школом у Тешњу. Мјештани су исто тако поносни на историјат своје школе. Сада у Чечави ради шест основних школа, у којима има довољно учитеља. Све до недавно школе су биле четвороразредне. На почетку ове школске године у Горњој Чечави су прорадили пети и шести разред. Извршена је адаптација старе зграде задружног дома и уређено неколико врло лијепих учионица.
Управитељ школе Павле Савковић нам је рекао да су те нове учионице опремљене новим добрим намјештајем, али да школа још оскудијева училима која ће, вјероватно, ускоро набавити. Идуће школске године Чечава ће имати пуну осморазредну школу.
У Чечави ради пошта. Мјештани не могу бити задовољни радом ове установе, јер није повезана телефонски са главном поштом у Теслићу, а исто тако, нередовно одлази и долази пошта. Ускоро ће ово село са Теслићем бити повезано аутомобилским путем, који се сада гради. Чечављани још нису сви укључени у акцију градње пута, јер чекају да се обаве радови до њихових заселака.
Сазнали смо да је у Чечави развијена врло жива активност политичких организација. Једино се може дати права замјерка омладини, која је некада добро радила, а сада се потпуно успавала. Сада су у току изборни састанци у активима, на којима омладина уочава своје пропусте и изналази могућности за развијање плодоносније активности.
У Горњој Чечави постоји и омладински дом, који је до сада био потпуно неискоришћен. Тек недавно су почеле да се приређују играрнке, а ускоро се очекују и друге куИтурно-просвјетне и забавне манифестације.
Кад смо посјетили Чечаву, уочили смо једну врло интересантну појаву. У овом типично брдском селу, са разбацаним кућама по брежуљцима и долинама, нема скоро ни једне слабе куће. Сви домаћни настоје да имају добре зидане куће, а то је ријеткост у оваквим селима.
Звиждук „ћире“ нас је опоменуо да морамо пожурити на станицу која се налази на дванаестом километру од Теслића. Тај пут од Чечаве до Теслића прешли смо за „само“ два сата. „Ћиро“ је „јурио“ шест километара на сат.
Зато није ни чудо што Чечављани више воле бициклом поред пруге, врло уском стазом, јер ће тако прије стићи и што желе да се пут што прије изгради. С нестрпљењем очекују да први аутомобил стигне у њихово село.
Ранко Павловић
Чланак послао Горан Легеновић.
0 Коментарa