Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Ознака: 1939

Душан Малетић – Учитељ у Чечави

Родио се у Сремским Карловцима где је свршио нижу гимназију. По свршеној учитељској школи био је, једно време, учитељ српске школе у Чечави, код Тешња, затим у Чађавици, код Босанског Новог. Ова српска школа није имала потребан новац за издржавање али је у Чечеви, у то доба, био свештеник надалеко чувени у Крајини српски национални радник Јеврем Станковић.

Опширније

Косовски симболи старе српске ношње у насељима Прибинића и Чечаве

У појединим крајевима нашег народа још се и данас очувала стара српска народна ношња, која за фолклор и етнографију има нарочити значај и вредност.
Поред најстарије српске народне ношње, која се сачувала у појединим местима у Јужној Србији и потиче управо из Душановог доба затим старе живописне националне ношње у Црној Гори, можемо наћи и у неким крајевима Босне.
Тако се старинска српска ношња очувала делимично у планинским крајевима око Озрена, а поглавито у планинским насељима питомог села Прибинића и Чечаве, која се налазе на домаку нашег средњевековног манастира Липља.

Опширније

ЧЕЧАВА – Часопис Развитак 01.04.1939.

Високо по косама и странама у лакту који чини река Мала Укрина раштркане су „паланке“1 села Чечаве, једног од ретких босанских села чије је постојање документарно посведочено за средњи век. Тај први помен Чечаве је негде иза 1323 год. у једној повељи којом босански бан Стјепан и брат му Владислав Haграђују кнеза Гргура Стипановића, дајући му у баштину пет села у тадашњој области Усори: пр’во Чеч’ву, друго Хр’стуш’, третие Уненавишћи Јекш’ .д. Воловић .е. Модрич’2.

Опширније

Чечава 1939. године

Планинско село Чечава има 13 шиваћих машина, 3 радио-апарата, читаоницу и неколико национално-културних установа, али у ово најнапредније село Врбаске бановине може се доћи само – козјом стазом.

Опширније