Спаде школа на четири ђака првака

Након што сам у септембру 2010. године са екипом Независних новина обишао Чечаву правећи репортажу о пустоши под старим храстом, затвореним подручним школама и 300 ученика на које смо спали, по први пут сам постао свјестан размјера демографске катастрофе којој свједочим. Чак ни тада суочавање са чињеницом да смо у нешто више од три деценије изгубили 80% ђака, није наговјестило да ће се у времену која долази тренд убрзано одвијати, а камоли да ће наредна деценија и тај број преполовити.

Том приликом учитељ Пајо се присјећао шездесетих година и времена када су објекти школа постајали тијесни до те мјере да су ђаци ишли у двије смјене, неријетко и у међусмјену. Године 1975., према његовим ријечима, школа у Чечави је бројала око 1.300 ученика.

А данас, тачно 140. година од када је поп Јеврем у Чечави отворио прву српску конфесионалну основну школу у којој је он био и први учитељ, Чечављани о својим школама и даље говоре с поносом – можда и више него што су то радили крајем тридесетих година прошлог вијека, када је у 280 домова било преко 90% писмених житеља а село је важило као најписменије у Врбаској бановини. Међутим, данас се у говору осјећа и нешто друго…

Увијек ме пред први септембар ухвати нека носталгија, вјероватно зато сто сам цијели живот у кући са просвјетарима па тај полазак у школу сам пролазила заједно са њима..
Одрасла сам уз дневнике, књиге, свеске…
Сваки крај августа ме врати у мирис нових књига, свесака, мирис јесени и у школске клупе..
Будући да сам дијете које је живот провело у школском дворишту тешко ми је пало затварање школе у Растуши. Одједном је то двориште постало тихо и празно, по који човјек би прошао путем, више се није чуо смијех дјеце. Дуго ми је требало да се навикнем да више нема дјеце и да их вјероватно више никада неће ни бити. Међутим, године су одмицале, а ја сам прихватила да је на још једну школу стављен катанац.
Некидан сам у разговору са мамом чула да она ове године учи два разреда заједно, тј. комбинивано одјељење у матичној школи највећег села. Вратила сам се уназад 10-ак година и у чуду гледала да у Чечави скоро да нема ђака.
Иако нас је све мање, мирис нових књига и јесени никад неће нестати, па ни пред ову јесен и још један полазак у школу.

– о школи данас говори Ана Мастиловић.

И баш како Ана каже – у четвртак ће у матичној школи у Чечави први пут у једној учионици прваци сјести у клупе заједно са својим годину дана старијим другарима. Од ове године четири првачића чиниће комбиновано одјељење са осам ученика другог разреда.

Ове године ће по први пут и ученици од петог до осмог разреда у Чечави, њих стотињак, добити бесплатно одрђени дио уџбеника. У Центру за младе Теслић кажу да је то резултат добре сарадње општинске управе Теслић и градске управе Бања Лука. Књиге су већ стигле и биће подијељене првог дана школе преосталој шаци ђака. За идућу туру држимо чврсто палчеве… да нам кроз прсте не пропадну.