Висећи мост у Вучићима пркоси Укрини и времену

У тишини осунчаних коса подну којих ријека Укрина пресијеца питоми зелени пејзаж, смјештен је заселак Вучићи – скривена оаза ушушкана у гнијезду непрегледних обронака обраслих шумом и укотљених бистрим потоцима. На око трећем километру узводно од 12. километра према Планама, наилазимо на јединствен призор – висећи мост, изразито пјешачки, који својом једноставношћу и скромношћу пркоси времену. Према казивању мјештана, изграђен је 1996. године у ширини свега метар до метар и пол и дужине тридесет метара, с намјером да повеже неколико кућа Вучића са главним путем преко Укрине.

Ниже њега, прелазак преко воде је некада представљао прави изазов за запрегу и моторна возила. Укрина се могла прегазити само када је ниво водостаја низак, обично љети, што је отежавало свакодневно живот с друге стране. Данас је прелаз доста лакши јер је воде у кориту све мање. Мост у Сан Франциску, како га мјештани од миља називају, поплочан је истрошеним растовим даскама које шкрипе под теретом пролазника који га свакодневно прелазе.

Два пута мост је преживио покушај поплаве да га однесе. Укрина је крала даске, али мост и данас стоји чврсто, иако оронуо и трошан. Његова обнова је планирана ове године, али већ сада носи у себи приче о заједници која је одлучна у суочавању с природним изазовима и временским неприликама. Његова прича није само о дрвету, високим стубовима и сајлама, већ о људима који су га градили, који га користе и воле.