Према османском попису из 1850/51. године, насељено мјесто Чечава имало је 77 кућа са укупно 364 мушка становника. Од тог броја, 248 су били одрасли, а 114 малољетни становници. Ако овом броју додамо и приближан број женске популације, долазимо до тога да је средином 19. вијека у Чечави било око 720 становника, што ово мјесто сврстава међу већа насељена мјеста кадилука Тешањ.
На објављен текст из књиге Бранка Перића под називом Заборављени људи, у коме аутор биљежи сјећања на људе који су обиљежили вријеме у ком су живјели, сјећање на Божу Машу употпунио је и Стојан Томић, чије мемоаре доносимо у овом тексту.
До сада је изграђен дио пута који повезује Чечаву са Теслићем, а сада се ради на изградњи другог дијела од Чечаве до Станара. Дио пута од Теслића до Чечаве је изграђен из средстава мјесног самодоприноса и дијелом из средстава општине Теслић. Овај пут је врло добар и оспособљен је за саобраћај свих врста друмских возила.
Шта знамо о предањима везаним за учење под храстом, када је основана прва школа и да ли је њен оснивач и први учитељ Јеврем Станковић? Шта ако оно што смо до сада учили није потпуно тачно и како се одредити према историји коју обликују нова сазнања? Све то су питања која треба да постављамо и на које заједно мора да нађемо одговоре.
Љетопис српске основне школе у Чечави из 1909. године
Подмаладак соколског друштва у Чечави, са учитељицом Зорком Јотановић и њеном кћерком Миром, крајем 30-их година прошлог вијека.
Чечава 1951. године
Данас је у Бољанићу обиљежено 78 година од спасавања савезничких авијатичара и другог војног и цивилног особља са аеродрома у Бољанићу потпомогнутог ЈВуО а у склопу највеће операције спасавања оборених савезничких ваздухопловаца икада, под називом ”Халијард – ваздушни мост”.
На свечано уприличеној церемонији су, без изузетка и по већ традиционалном обичају, о историји говорили политичари.
Али хајде да видимо шта се тачно догодило, гдје смо били и какву улогу смо имали ми са ових наших простора у вријеме Халијарда.