Историја и етнографија
За Босну поносну! (1878)
У наставку доносимо препис из три броја часописа „Босанско-херцеговачке новине“, број. 33 и 35 из 1878. године, и број 122 из октобра 1879. године, штампаним у Сарајеву. Текстови се односе на кризу у Босни и помоћ која је прикупљена у неким дијеловима земље, укључујући Чечаву.
Становништво Чечаве према османском попису из 1850/51. године
Према османском попису из 1850/51. године, насељено мјесто Чечава имало је 77 кућа са укупно 364 мушка становника. Од тог броја, 248 су били одрасли, а 114 малољетни становници. Ако овом броју додамо и приближан број женске популације, долазимо до тога да је средином 19. вијека у Чечави било око 720 становника, што ово мјесто сврстава међу већа насељена мјеста кадилука Тешањ.
Посљедњи дани Боже Маше
На објављен текст из књиге Бранка Перића под називом Заборављени људи, у коме аутор биљежи сјећања на људе који су обиљежили вријеме у ком су живјели, сјећање на Божу Машу употпунио је и Стојан Томић, чије мемоаре доносимо у овом тексту.
Гради се пут Чечава – Станари (1967)
До сада је изграђен дио пута који повезује Чечаву са Теслићем, а сада се ради на изградњи другог дијела од Чечаве до Станара. Дио пута од Теслића до Чечаве је изграђен из средстава мјесног самодоприноса и дијелом из средстава општине Теслић. Овај пут је врло добар и оспособљен је за саобраћај свих врста друмских возила.
Шта знамо о историји школства у Чечави
Шта знамо о предањима везаним за учење под храстом, када је основана прва школа и да ли је њен оснивач и први учитељ Јеврем Станковић? Шта ако оно што смо до сада учили није потпуно тачно и како се одредити према историји коју обликују нова сазнања? Све то су питања која треба да постављамо и на које заједно мора да нађемо одговоре.
Љетопис српске основне школе у Чечави (1909)
Љетопис српске основне школе у Чечави из 1909. године
Подмаладак соколског друштва у Чечави, са учитељицом Зорком Јотановић и њеном кћерком Миром, крајем 30-их година прошлог вијека.
Подмаладак соколског друштва у Чечави, са учитељицом Зорком Јотановић и њеном кћерком Миром, крајем 30-их година прошлог вијека.
