Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Историја и етнографија

Кратка прича о Душану Кострешевићу

Душан Кострешевић, бивши школски надзорник у срезу Млавскоме, рођен је у Шњеготини а школован у Чечави код попа Јеврема. Љубио је своју земљу и за њу је живио и умро: одуживши се народу и Отаџбини. Ову кратку причу о Душану написао је Момчило Спасојевић.

Опширније

Учитељ и шумар (Глас комуна 20.05.1970)

Будимир Јојић дошао је у Горњу Чечаву прије четири године. Млади и мршав момак. Он у свом селу описмењавања дјецу у основној школи. Сам је у четири одјељења, а његови ђаци, њих 40 укупно, вриједни су не само у школским клупама. Они редовно учествују са својим учом и у свим радним акцијама који организују мјештани.

Опширније

Проширена основна школа (Глас комуна 05.10.1963)

Иако се до сада осјећала велика потреба за вишим разредима основне школе у Чечави, школа је тек ове године проширена и отворен је пети и шести разред.

Опширније

Радници на жељезничкој прузи Дестилације Теслић

Први састанак жељезничара подузећа Дестилација дрва д. д. у Теслићу одржан је 20. српња 1930. На састанку се расправљало о организирању жељезничара у Уједињеном савезу жељезничара Југославије. Утврдило се да у подружници Савеза приватних намјештеника Југославије има учлањено 26 жељезничара, а у Опћем радничком савезу 20.

Опширније

Тешки услови живота и рада радника широм Теслића

Међународни празник рада – Први мај обиљежава се широм свијета у знак сјећања на дан када су радници у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за своја радничка права. Првог маја 1886. више десетина хиљада радника захтијевало је боље услове рада и осмочасовно радно време. У наставку вам доносимо текст који говори о томе како је настао и како се развијао раднички покрет на простору Теслића, који је довео до тога да први штрајк масовних размјера у Босни и Херцеговини избије баш у нашем крају, у предјелу Чавке планине, давне 1989. године.

Опширније

Хајдучке приче из Чечаве

Једном дојдоше хајдуци из Осредка у по бела дана у Медаково да оробе Ширбеговића чардак. Код куће затекоше само једну младу жену с дјететом. Кад се харамбаша појави пред женом и дјететом, дијете ће упитат: „Мама, ко је ово?“ – Дајџа, сине! Одговори жена.

Опширније