Стара школа бастион новога (Глас комуна 15.09.1971)

Глас комуна 15.09.1971. године
Новинар: Мухамед Копић

Велико славље у Чечави код Теслића

Прослава 90-годишњице основне школе увеличана првим бљеском електричних сијалица. 300 Чечаваца дошло из бијелог свијета на прославу. Владо Јотановић говорио о 600 година старом насељу чије је културно-умјетничко друштво гостовало и у иностранству

Када људи из Чечаве нешто славе, онда је то право славље. Отворе се врата свих домова, срца свих људи. А богами и обори и амбари. Госту се укаже такво гостопримство каквог није сретао ни код најближих рођака. Било је то тако и у минулој седмици када су Чечавци славили 90-годишњицу постојања школе, довод електричне нергије у село и тридесет година револуције.

Брдо изнад школе и око дома било је искићено заставама, а музика се разлијегала долином. У културно-умјетничком дјелу програма учествовало је и гусларско друштво „Филип Вишњић“ из Сарајева а покровитељ читаве прославе било је КУД „Душан Станковић“ из Чечаве.

Међу домаћинима, најдражи гости били су људи који су основну школу завршили у овом селу и разишли се широм земље. Од Марибора до Ђевђелије а и ван граница Југославије. Аутомобили су носили ознаке Задра, Сремске Митровице, Новог Сада, Сарајева, Бањалуке. А међу „исељеницима“ било је и људи који су догурали до директора, инжињера, учитеља, економиста…

На митингу који је одржан подом велике прославе говорио је Владо Јотановић, првоборац овог краја а иначе посланик у скупштини СР БиХ. Он је, између осталог, рекао:

Ове године цијела наша земља слави 30 година устанка народа Југославије. Прославља 30 година почетка најтеже борбе у историји наших народа. Ово је тренутак за оживљавање успомена и одавање дужне поште онима који данас нису међу нама и који дадоше своје животе за свету ствар слободе. Нека им је вјечна слава и хвала.

Осврћући се на садашњу ситуацију у овом дијелу Босне, Јотановић је рекао:

Има појединаца који још и данас говоре да народ средње Босне, а посебно нашег краја, није дао одговарајући удио у току рата за коначно ослобођење наше земље и третирају нас као непријатељски и четнички крај. Те и такве изјаве дају се из непознавања ситуације и догађаје око нас а можда неко и са одређеним тенденцијама. Међутим, народ средње Босне а и овог краја дао је велике жртве и велики допринос за ослобођење земље. Само из нашег села четници су стријељали или заклали Филипа Лукића, Марка Симеунчевића, Миленка, Зорку и Вуку Јотановић, Јакова Горичанца, Стојана Томића и многе друге.
Још 1941. у Чечави је формирана партизанска чета и основан први народни одбор на подручје данашње теслићке комуне. Овај одбор дјеловао је током цијелог рата. Још почетком 1942. у Чечави је било сједиште штабова батаљона крајишких бригада. Долазили су овдје у то вријеме организатори устанка Ђуро Пуцар Стари, Осман Карабеговић, Данко Митров, Здравко Челар, Ратко Броћета, Раде Личина, Жива Прерадовић, Адем Херцеговац и други. Године 1943. овдје је било сједиште XИ дивизије. Ту су се налази Шаша, Ђурин, Згоњанин, Мећава, Шипка и други великани наше револуције. Уосталом, овдје су се спуштале савезнички мисије, оружје, храна и опрема за НОВ. А без подршке народа, да ли је то у оно вријеме било могуће изводити и организовати тако дјелатност у овој школи, чији љубилеј данас славимо, одржан је и први партијско-политички курс којим је руководио Љубо Бабић, данас наш амбасадор у Чехословачкој. Много тога могло би се набрајати. Ми стари тога се сјећамо и наша дужност да на те странице наше славне историје кажемо младој генерацији, да укажемо на патње и тешкоће које је требало савладати и жртве дати за слободу земље. Јер, једино тако млади ће знати ту слободу, крвљу стечену, бранити и чувати.

Пошто је истакао да очеви, предајући штафетну упалицу револуције, синовима, не траже ништа друго до наставак започетог курса и слијеђење линије СКЈ, владо Јотановић је о прошлости Чечаве:

Писани подаци о нашем селу потичу још из 14. вијека. Садашње име добило је од Турака. Село познато у кишним данима по своме блату, Турци су звали „чеч“ а ова ријеч значи блато. Наш народ, пак, од „чеч“ створио је кованицу Чечава.

Истичући велике заслуге Душана Станковића, активног становника Чечаве, који је формирао просвјетно друштво, тамбурашку и драмску секцију, који је људе учио калемљењу, љубави према књизи, Јотановић је нагласио;

Народ овог краја није се могао боље захвалити Душану Станковићу него што је то учинио дајући његово име свом културно-умјетничком друштву.

Школа у Чечави, која је сада под заштитом државе, као културни споменик, била је увијек расадник културног и напредног. Била је свјетло у тами и тврђава боље будућности.

Данас, када је до Чечаве допрло електрично свијетло, када свакодневно довде долази аутобус, када људи вјерују у боље сутра, требало би све учинити да рад у прошлости донесе плодове садашњости.

Присутне госте и мјештане поздравио је и Расим Галијашевић, предсједник Скупштине општине. Том приликом он је изјавио да вјерује да за Чечаву у наредном периоду бити учињено знатно више него у времену од ослобођења до данас.