Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer
Choose language:

Колумне

Личне приче и погледи на свијет

Први пут пијан

У својим колумнама Милован Перић нас води у прошла времена, у дјетињство и младост пуне успомена, несташлука и поука. У овом наставку он нас враћа у јесен 1971. године, у вријеме када је први пут имао неочекивани сусрет с алкохолом.
Са својственом искреношћу и дозом хумора, аутор описује школске дане, другаре, прве комшије, и један дан који ће дуго памтити. Ово је прича о одрастању, о границама које млади тек откривају, и о срећи што неке лекције у животу преживимо да бисмо их могли испричати.

Опширније

Пушачко искуство: Како сам почео и престао пушити у једном дану

Не знам како су други људи почињали пушити – нисам никад о томе ни с ким причао. Претпостављам да је већина људи почела као и ја – још у д‌јетињству, тајно, да не сазнају родитељи. И мотивација је вјероватно код већине слична као што је била код мене – правиш се важан, имитираш одрасле или неког идола, или нешто слично томе. А ево како је то ишло код мене…

Опширније

Школске хронике: Портрет једног директора

Преносим искуства наставника и родитеља о девијацијама образовног система у нашим основним школама, гд‌је политика, умјесто да остане ван учионица, све више обликује животе д‌јеце. Имена су измијењена како би се заштитио идентитет особа које се спомињу.

Опширније

Ко је и зашто поново окренуо Мирy Јотановић?

Прије пола вијека Чечавци су својим прилозима подигли споменик испред школе, са бистом учитељице Мире Јотановић. Данас, 2025. године, затичем је окренуту и понижену.
Да ли знамо ко је била Мира и шта нам њен лик значи?

Опширније

Ко смо и одакле смо, ко су наши преци?

Већина нас барем једном осјети знатижељу да открије своје поријекло, породичну историју и шта је све уткано у наше гене. Питања о поријеклу често остају неодговорена јер се сјећања губе кроз генерације. Неки кажу да се сјећају тек прађеда и прабабе, али са растом модерних технологија и генетике, постоји могућност да отворимо прошлост.

Опширније

Моја музичка метаморфоза

И ја сам својој мајци покушао приближити музику коју сам ја волио. Као студент донио сам једном грамофон у Чечаву и пустио мами да чује пјесме „Минијатура за моју мајку“ Горана Бреговића и „Bohemian Raphsody“ групе „Queen“. Био сам разочаран кад је она на крају рекла: „Мени је најдража музика кад Средо свира на шаргији.“ И ја волим свирку на шаргији, али ја сам кроз своју музичку метаморфозу открио много добре музике и осим шаргије.

Опширније

На Укрини Томин вир

Већим дијелом свога тока ријека Мала Укрина протиче кроз питоме и дјелимично таласасте предјеле чечавских засеока Плане, Локва, Речани и Шушњарани, до Савковића и Ступе па даље према Љебу и Кулашима. На мјестима гдје улази у нагле завоје формира вирове и простране пјесковите површине, као идеална мјеста за купалишта. На једном од таквих мјеста, недалеко од Лавуља у засеоку Доњи Речани, постојало је својевремено најљепше и најпосјећеније чечавско купалиште Томин вир.

Опширније

Како сам постао млади комуниста

Како сам постајао старији и искуснији, бивало ми је све јасније да је и сам појам партије супротан идеалима којих се ја покушавам држати у животу. Партије су средство у борби за власт, а лични интереси функционера су увијек испред интереса друштва у цјелини. Највише ми смета што партије легално примају донације и од богатих појединаца, и од фирми. Нико не даје донацију тек тако, већ зато да нешто заузврат добије.

Опширније