Личне приче и погледи на свијет
Не знам како су други људи почињали пушити – нисам никад о томе ни с ким причао. Претпостављам да је већина људи почела као и ја – још у дјетињству, тајно, да не сазнају родитељи. И мотивација је вјероватно код већине слична као што је била код мене – правиш се важан, имитираш одрасле или неког идола, или нешто слично томе. А ево како је то ишло код мене…
Преносим искуства наставника и родитеља о девијацијама образовног система у нашим основним школама, гдје политика, умјесто да остане ван учионица, све више обликује животе дјеце. Имена су измијењена како би се заштитио идентитет особа које се спомињу.
Прије пола вијека Чечавци су својим прилозима подигли споменик испред школе, са бистом учитељице Мире Јотановић. Данас, 2025. године, затичем је окренуту и понижену.
Да ли знамо ко је била Мира и шта нам њен лик значи?
Већина нас барем једном осјети знатижељу да открије своје поријекло, породичну историју и шта је све уткано у наше гене. Питања о поријеклу често остају неодговорена јер се сјећања губе кроз генерације. Неки кажу да се сјећају тек прађеда и прабабе, али са растом модерних технологија и генетике, постоји могућност да отворимо прошлост.
И ја сам својој мајци покушао приближити музику коју сам ја волио. Као студент донио сам једном грамофон у Чечаву и пустио мами да чује пјесме „Минијатура за моју мајку“ Горана Бреговића и „Bohemian Raphsody“ групе „Queen“. Био сам разочаран кад је она на крају рекла: „Мени је најдража музика кад Средо свира на шаргији.“ И ја волим свирку на шаргији, али ја сам кроз своју музичку метаморфозу открио много добре музике и осим шаргије.
Већим дијелом свога тока ријека Мала Укрина протиче кроз питоме и дјелимично таласасте предјеле чечавских засеока Плане, Локва, Речани и Шушњарани, до Савковића и Ступе па даље према Љебу и Кулашима. На мјестима гдје улази у нагле завоје формира вирове и простране пјесковите површине, као идеална мјеста за купалишта. На једном од таквих мјеста, недалеко од Лавуља у засеоку Доњи Речани, постојало је својевремено најљепше и најпосјећеније чечавско купалиште Томин вир.
Како сам постајао старији и искуснији, бивало ми је све јасније да је и сам појам партије супротан идеалима којих се ја покушавам држати у животу. Партије су средство у борби за власт, а лични интереси функционера су увијек испред интереса друштва у цјелини. Највише ми смета што партије легално примају донације и од богатих појединаца, и од фирми. Нико не даје донацију тек тако, већ зато да нешто заузврат добије.
У наслову су два питања: зашто, и како. Одговор на питање зашто сам постао инжењер долази из једног догађаја којег ћу укратко описати. Како сам постао инжењер је мало дужа прича, јер то је трајало осам година – од завршетка основне школе у Чечави до дипломирања на Машинском факултету у Сарајеву. Онда се на то још надовезао постдипломски студиј на Империал-колеџу у Лондону. Али, о том потом…