Репортаже
Људи, путописи, биографије, судбине…
Слика дана
Перушање жита. Некада се ишло на прела, на сједења, на комушања или перушања, а данас то све у потпуности раде машине. И прела су постала виртуелна захваљујучи машинама.
Ој Чечаво село моје драго
Ој Чечаво село моје драго
Тебе снивам скоро сватко вече
Чекам да лагани поток суза потече
Крушке, шљиве, плодове рука мојих
Мирише сјено те са сјетом
Вртим у глави филмове старе
Када се орила пјесма млада
Попут дјевичанског вина
Када се ишло на игранке, подигнуте главе
А сад, све те главе зуре у под
У још једној поворци која се креће
Ка вјечном почивалишту дједова мојих,
Сванут ће И тај дан као И они свевишњи
Кад ће наша дјеца поносно моћи рећи
Доста печалби тој
Јер ово благо даде нам Бог
Да га пренесемо благостању
Оних који долазе.
Уређено извориште питке воде
Мјештани засеока Петровићи уредили су извориште питке воде које се налази поред пута Чечава – Теслић
Пустош под старим храстом
На мјесту гдје су се некада играла дјеца, пустош. Клупе гдје су сједили ученици празне су, школско звоно замијенио је беспријекорни мир, а умјесто школске граје, испод старог храста у Горњој Чечави код Теслића, сада је тишина.
Биће села, ако буде људи
Све је тиши дјечји плач, бурме све рјеђе звецкају у џепу кума у Чечави, али они који не остављају родну груду представљају срце и духовно средиште села које се смјестило између Добоја и Теслића.