Људи, путописи, биографије, судбине…
Некако сам се отео све бесмисленијим новогодишњим дружењима и отишао у родно село (Чечава!) да тамо одморим душу и проведем Божић са четворо ближих и даљих сродника, посљедњих изданака породичне лозе, који одбројавају своје старачке и осамљеничке дане. Намјерно избјегавам ријеч „прославим“ јер тамо одавно нема ко да слави рођење Христово. Како и шта да слави осамљен и остављен човјек?
Ријетки су они који се данас поред свих животних проблема одлучују бавити умјетношћу. Умјетношћу из љубави, јер другачије готово да није могуће. Жељко је један од ријетких који већ двадесет година пише поезију и пјесме инспирисане животом и судбинама са наших простора.
Истакнуте заставе у центру Чечаве поводом Дана Републике Српске.
Фото: Драган Ковачевић
Из циклуса предавања ”Историја Православља у Поусорју” Архијерејског намјесништва теслићког Епархије зворничко – тузланске.
Дружење уз пјесму и шаргију једног лијепог новембарског дана у Чечави
Прва самостална изложба Сузане Сувајац у галерији СПКД „Просвјета“ у Теслићу.