Skip to content Skip to left sidebar Skip to footer

Како не водити предизборну кампању и мјесну заједницу

Љуљашка обрасла у коров.

Предстојећи избори за Савјет мјесне заједнице су добар повод да се присјетимо неких промашених инвестиција у току предизборних кампања и реализације развојних и других пројеката на територији Чечаве.

У посљедње вријеме, мјесним заједницама се придаје све већа пажња, а све већу пажњу им придају и међународне и невладине организације, које инсистирају да носиоци пројеката буду баш оне. Вјерује се да МЗ имају потенцијал да подстакну учешће грађана у процесу ревитализације локалне заједнице или спашавања онога што се спасити може.

Међутим, на терену се ствари не одвијају на најбољи начин. Вишеструке подјеле међу мјештанима и лоше организовани Савјети доводе до тога да већина тешко обезбјеђених инвестиција пропадне, буде лоше планирана и неадекватно реализована. Примјера за то је много а овом приликом ћу навести само неке.

Саднице воћа и сушара

У партнерском пројекту Integrated Local Development Project (ILDP) Републике Српске и владе Швајцарске, а кроз подршку UNDP-а и општине Теслић, Чечави је 2015. године донирана сушара за сушење воћа и 600 садница шљиве. Смјештена у адаптирану просторију фискултурне сале старе основне школе а данас Соколског дома, сушила је тек коју сезону прије него што је стала, просторија прокисла а одређена опрема отуђена. За проузроковану штету, неспровођење пројекта и небригу о донираној опреми нико није позван на одговорност, нити је за очекивати да се тако нешто деси. Данас се чак не зна ни ко је испред МЗ задужен за бригу о сушари.

Сушара на дан њеног пуштања у рад

Пројектом је било предвиђено и 2000 садница шљиве, али у Чечаву је стигло само 600, наводно због недовољне заинтересованости домаћих воћара. Оно што је занимљиво јесте да поједини домаћи воћари са којима сам разговарао нису ни знали да је постојао овакав пројекат нити им је ко саднице понудио. О њему нису били упознати представници Мјесне заједнице које сам питао за детаљие у вези овог случаја. Иако је пројекат био намијењен регистрованим пољопривредним произвођачима, о њему адекватно нису били упознати ни мјештани, што је засигурно требало учинити. На крају 600 садница шљиве добила су и на својим имањима засадила два пољопривредна произвођача из Чечаве а остатак је завршио у другим мјесним заједицама. Убрзо је откривено да је засађено воће заражено па је наложено и извршено њихово уклањање и замјена. Чињеница је да се контрола квалитета није могла вршити у Чечави, али је то показатељ да се ни на вишим нивоима не води довољно рачуна приликом спровођења оваквих пројеката.

Три куће игралиште

Те 2015. године, одмах иза сушаре, стигле су и на Стражбеницу се попеле многе звијезде политичке сцене, да свечано отворе новоуређено игралиште за дјецу и оне мало старије. У уређење игралишта је уложено око 6000 КМ, а иза пројекта је стајало тек формирано удружење „Пробуди се” из Чечаве. Поред свечаног отварања, одржано је још неколико мањих акција у току и око предизборних кампања како би се уредио комплекс ових терена. На узвишењу на два километра од центра никло је завидно игралиште у бојама националне заставе.

Отварање терена на Стражбеници

Иако је идеја чечавског удружења окарактерисана као „примјер за узор другима”, испоставиће се да то и није био јер је очито да локација на којој је комплекс никао, нема довољан број дјеце и мјештана који би то користили и одржавали. Фарба у бојама тробојке на љуљашци се није ни осушила а коров ју је прекрио. Данас је Стражбеница зарасла, на њој нема ни дјеце ни старијих… до неких идућих избора. И неког новог удружења, јер је ово престало са радом.

Док школско игралиште, једино са тврдом подлгом у селу, стоји пусто и све више тоне у земљу и постаје зеленије а Соколски дом зјапи празан и девастиран, у засеоцима се уређују и крче разна игралишта, одмаралишта и оазе, које нико не користи, не одржава и које пропадају.

Аутоперионица

Прошле године је изграђена и пуштена у рад самоуслужна аутоперионица, подигнута уз зграду старе школе, заклонивши тако дио зграде и улаз у фискултурну, односно салу Соколског дома. Иако се ради о бизнис пројекту, није јасно како је добио дозволу да се подигне на овој локацији. Поред тога што својом позицијом заклања зграду и заузима простор предвиђен за културне манифестације, она својим изгледом нарушава и читав амбијент. Четири паркинг мјеста за аутомобиле су нерентабилна и неискориштена, а убрзо по њеом отварању јавили су се проблеми у њеном функционисању. Наводно је проблем са водом, али претпоставка је и да посао не тече онако како је инвеститор замислио.

Због неријешених имовинско-правних односа, центар би могао још дуго остати наружен старим и пропалим зградама, а наду да би се нешто могло промијенити наговијестила је вијест о апликацији за пројекат реконструкције старе школе. Љепши изглед је дефинитивно добио овогодишњим уређењем споменичког комплекса, садњом дрвећа и постављањем канти за смеће у кругу школе, те уклањањем вишегодишњих корова у непосредној близини центра.

Тренутно се на парцели преко пута аутоперионице налази стовариште грађевинског материјала за потребе изградње водовода. За очекивати је да се оно на прописан начин санира након завршетка радова, али имајући у виду обичаје градње код нас, не треба се изненадити ни ако иза радова остане девастиран терен.

Још много пројеката и одлука има тенденцију да заврши неславно, а да се то не догоди требао би повести рачуна и јединствен и функционалан Савјет мјесне заједнице, који бирамо у недјељу 14. новембра.

Стовариште у центру

Овај текст је став аутора и не представља став портала, политичких партија и кандидата на предстојећим изборима.

0 Коментарa

Још нема коментара

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.