Обновљено хајдучко гробље у Ступи – предање које живи међу мјештанима

У Ступи, непосредно уз данашње мјесно гробље, налази се мали локалитет за који се међу мјештанима генерацијама преноси предање да представља старо хајдучко гробље.

О његовом настанку и људима који су на овом мјесту наводно сахрањивани данас нема познатих писаних трагова нити поузданих историјских података. Ипак, предање је међу становницима Ступе опстало до данашњих дана. Према причама које су се преносиле с кољена на кољено, на овом мјесту сахрањивани су хајдуци страдали у борбама против Османлија.

На самом локалитету нема јасно препознатљивих надгробних споменика са натписима или другим обиљежјима на основу којих би се могло поуздано утврдити да се заиста ради о гробљу. Могу се уочити поједини камени облици и структуре, али без стручног истраживања није могуће утврдити њихово поријекло, старост нити намјену.

Упркос недостатку писаних доказа, ово мјесто деценијама има посебно значење за становнике Ступе.

О локалитету се својевремено бринуо мјештанин Владимир Продановић. За живота га је уређивао и одржавао, а простор је тада био ограђен дрвеном оградом. Након његове смрти престало је редовно одржавање, па су локалитет временом поново прекрили коров и дрвеће.

Послије дужег периода, ових дана простор за који се везује предање о хајдучком гробљу поново је уређен.

Обнову је финансирао привредник Богдан Николић, родом из Ступе, дајући тако свој допринос очувању мјеста и предања везаног за родни крај. Захваљујући његовој иницијативи простор је очишћен и уређен, постављена је нова ограда, а на локалитету је подигнут и крст. Мјесто које је годинама било зарасло тако је поново уређено и сачувано од даљег пропадања и заборава.

Да ли се на овом мјесту заиста налази гробље хајдука и из којег периода евентуални гробови потичу, могло би се утврдити једино стручним археолошким и историјским истраживањем. До тада, прича о хајдучком гробљу остаје дио усменог насљеђа Ступе – једна од оних прича које нису сачуване у књигама и документима, него у сјећању људи и преношене с генерације на генерацију.

Таква предања могу бити важан траг у проучавању прошлости једног краја. Чак и када их није могуће историјски потврдити, њихово биљежење важно је како би остала сачувана за будуће генерације.

Зато обнова овог локалитета није само уређење једног запуштеног простора. Она је и начин да се од заборава сачува једно старо предање Ступе, које је до данас опстало управо захваљујући људима који су га памтили и преносили даље.