Ђекина хајдучка крв

Мало које братство у Чечави зна причу о својим далеким прецима. Савременици обично памте два или три кољена силазне линије и даља историја остаје обавијена велом тајне.

Братство Ђекића сачувало је предање о првом претку који је дошао у Чечаву. Био је то неки Ђеко по коме се потомци назваше Ђекићи. Дошао је са породицом из Шипрага и населио се у Планама, на једној крчевини поред потока. Та се њива и данас зове Ђекина лука и налази се изнад куће Раде Гачића. Одатле се Ђеко са породицом спушта ближе селу и долази на Вигњиште (близу куће Милана Станковића). Са Вигњишта се сели на Амбариште (гдје данас живе Пејичићи), а одатле на седло између брда Парадник и Срамотњак гдје Ђекићи и данас живе.

Честа Ђекина сељакања везују се за његове лоповлуке. Прича се да никада ништа није радио и да се цијелог живота бавио крађама и ситним лоповлуцима. Због тога је био приморан да бјежи од комшија и често се сељака. Сачувана је прича да је Ђеко отишао у Тешањ да из штале неког богатог Турчина украде волове. Кад је дошао до штале видио је да су врата закључана, па је нашао комад жице којом је кроз налог убадао свезаног вола. Мукање говечета пробудило је газду који је дошао да обиђе шталу. Ђеко се сакрио у близини и видио да газда држи кључ изнад врата. Када је газда отишао Ђеко нађе кључ, откључа врата и одведе волове све до Брода гдје их је продао. Турци су одмах посумњали да би лопов могао бити Ђеко, али му кривицу нису могли доказати.

Иако су приче о Ђеки остале до данас, не зна се поуздано ко су његови потомци. Данашњи Ђекићи памте браћу Јову и Марка. Јово је имао троје дјеце: Лексу, Васкрсију и Гоју, а Марко синове Лазара и Кршију. Лексо је имао сина Миливоја (Милана) и кћер Мару. Миланова дјеца су Славко, Мирко, Бошко и Лексо. Васкрсија је имао синове Љубу и Душана и кћер Милицу (удата за Мику Јотановића). Душан и Љубо нису оставили потомства.

Гојо је имао три сина: Анту, Максима и Вида и кћер Мару. Антина дјеца су Митар, Дејан, Саво, Душан, Љубица и Криста. Вид је имао сина Нову и кћери Росу и Милицу. Лазар Ђекић имао је кћери Зорицу и Радојку, а Кршија сина Гојка. Гојкови синови су Неђо и Марко.

Сахрањују се у Станојевића гробљу.

Из књиге ”Чечава – село у Републици Српској” аутора Бранка Перића.