Два датума, једна бригада: Шта се обиљежава на Дан теслићких српских бригада?

Почетна / Историја и етнографија / Два датума, једна бригада: Шта се обиљежава на Дан теслићких српских бригада?

Ратна застава Теслићке српске бригаде

Аутор Слободан Милетић
Објављено 20. октобар 2025.

Обиљежавање Дана теслићких српских бригада Војске Републике Српске, одржано 14. октобра у Горњем Булетићу, отвора питање — на који историјски догађај се овај датум заправо односи. Иако је свечаност протекла у достојанственој атмосфери, уз присуство бројних званица, породица погинулих и ветерана, уочљиво је да се и трећу деценију након рата у јавности понављају исте формулацијe, често без усклађености са документованим историјским изворима.

Према званичном наративу који прати обиљежавање овог дана, Теслићка српска бригада је формирана 14. октобра 1991. године у Горњем Булетићу, из тадашње 19. партизанске бригаде. Међутим, монографија „Теслић у одбрамбено отаџбиском рату (1992—1995)“, издање Борачке организације општине Теслић, наводи другачије:

„Наредбом од 21. маја 1992. године командант бригаде потпуковник Дејан Билановић прогласио је формирање Теслићке српске бригаде Војске Републике Српске.“

Према том извору, процес формирања почиње тек почетком маја 1992. године, након што је ЈНА званично повучена из БиХ, а Војска Републике Српске формирана одлуком Народне скупштине 12. маја 1992. године. У том контексту, датум 14. октобар 1991. године, који се данас обиљежава, нема утемељење у званичним актима ВРС. Иако је у том периоду састав ЈНА на подручју БиХ већ био претежно српски, она је и даље дјеловала као званична савезна војска, без националне одреднице, са јасном командном структуром Савезне Републике Југославије.

Поред датума, примјетне су и друге контрадикторности које се појављују у различитим годинама обиљежавања:

2013. године, тадашњи предсједник Борачке организације Радомир Миљић изјавио је да је у рату „погинуло 551 борац, а око 1.500 их је рањено“.¹
2025. године, актуелни предсједник Алекса Радишић навео је број од 527 погинулих бораца.

Такође, 2013. се у извјештајима наводи да су теслићке јединице „држале фронт дуг близу 190 километара“, док је на овогодишњем обиљежавању ратни генерал Момир Зец истакао да је фронт био дуг око 130 километара, што је у складу са подацима из монографије. Разлика од 60 километара није занемарљива — посебно у војном контексту.

Још једно питање тиче се и самог мјеста формирања. Иако се у јавним саопштењима редовно помиње Горњи Булетић, у монографији стоји да је команда бригаде формирана у Наставном центру ТО у Булетићу, док поједини ветерани сугеришу да се то можда одиграло и у Јаворови, гдје је, по ријечима демобилисаног борца Живојина Петровића, „Милован Бркић одржао предавање о актуелном тренутку“, што више подсјећа на својеврсну алузију на подизање устанка 1941. године, него на стварни историјски догађај из 1991.

Историјски гледано, догађаји из октобра 1991. у Булетићу односе се прије свега на реорганизацију и размјештај јединица Југословенске народне армије на подручју Теслића. Након транспорта наоружања и војне опреме из складишта ЈНА у Шеварлијама, између 14. и 18. октобра 1991. године, према наредби команданта 11. дивизије ЈНА, потпуковник Вељко Босанац је 18. октобра 1991. године у Булетићу формирао команду 19. партизанске бригаде ЈНА, са приштaпским јединицама и јединицама за обезбјеђење борбених дејстава. Дакле, радило се о партизанској бригади у саставу ЈНА, која ће тек касније, током 1992. године заједно са Територијалном одбраном, постати окосница будуће Теслићке српске бригаде и пратећих јединица ВРС.

Питања у вези датума прославе, редакција Портала упутила је и Борачкој организацији општине Теслић, као и градоначелнику Милану Миличевићу, који је присуствовао обиљежавању. До тренутка објаве текста одговори нису стигли. Ћутање над документима, како се чини, постаје дио истог обрасца у односу према историјским догађајима — од Другог свјетског рата до посљедњег рата — гдје се наративи, бројке и околности прилагођавају дневно-политичким агендама и идеолошким потребама. Тако историја све више престаје бити наука заснована на доказима, а постаје релативна ствар — интерпретација тренутка и алат у рукама оних који владају.