Дана 3 о.м. приредило је Соколско друштво Теслић са својим чланством из Соколских чета: Булетић, Барићи, Жарковина, Чечава и Прибинић изложбу пољопривредних производа и народних рукотворина.
На овдашњој српско-православној школи потребан је учитељ.
Село Чечава у Срезу теслићком звало се пре рата још и „Мали Београд“, јер су у Чечави живели Срби борци и патриоте. Срби из Теслића ишли су у Чечаву да се провеселе, запевају и разговоре о невољама под туђином, које су се тешко подносиле.
Први школовани домаћи прота – поп Јеврем Станковић рођен је 1865. године, а умро 1916. године у Чечави. Његов отац Стеван био је угледни домаћин и велики вјерник, а Чечава и околна села припадала су тада Имљанској парохији, па је Имљански поп повремено долазио и обављао групне вјерске обреде за покој душа, вјенчања, крштења и друго.
Шематизам дабробосанске митрополије из 1882. године доноси нам занимљиве податке о Чечави. У то вријеме црква је била од дрвета а парохија се састојала из два села- Чечаве и Осредака. Парох је био Стево Станковић. Чечава је у то вријеме бројала 113 кућа и 994 душе. Осредци су бројали 13 кућа и 99 душа. Године 1883., укупно у оба села, рођено је 20 мушке и 24 женске дјеце.
Објављено у Врбаским новинама 23. фебруара 1934. године. Новине су иначе доносиле вијести и коментаре из политике и културе.
Проглас објављен у Врбаским новинама 13. јуна 1935. године.
Оглас дат у Врањске новине 4. марта 1938. године.