Гласник друштва Просвете из 1938. године
Гласник друштва Просвете у броју 3-4 из 1938. године, пише о забави на дан Светог Саве, коју је, како пишу, преч. госп. Стојан Станковић приредио у њихово име.
Историја и етнографија
Рудна богатства Чечаве
У Гласнику Југословенског професорског друштва из 1933-34. године, истраживана су рудна богатства Босанске Крајине. Чечава се помиње када је ријеч о угљу и руди хрома. У неколико скенираних страница прочитајте гдје у комшилуку има руде жељеза, мангана, бакра, олова, пирита и других.
Из књиге ”Средња Босна у НОБ-у”
У књизи ”Средња Босна у НОБ-у” Средња Босна до устанка и у устанку 1941. – чланци и сјећања, Мика Јотановић, Владо Јотановић, Бошко Хаџић, Богдан Станковић и Саво Станчић свједоче о наоружавању Чечаве пред априлски рат 1941. године и доласку Нијемаца у село у априлу 1941. године.
У Чечави од 1907. постоји читаоница, књижница и пјевачко друштво под именом ”Српско Коло”
Часопис Српска ријеч 1910. године пише да у Чечави од 1907. постоји читаоница, књижница и пјевачко друштво под именом ”Српско Коло”.
Српска Ријеч 18. јуна 1905. преноси писмо послато им са наших простора
Послао: Горан Легеновић
Светосавска прослава у Чечави 1893. године
Светосавска прослава, са првом бесједом и забавом у корист српске школе и сиромашних ђака у селу Чечави, котар и протопрезвитерат Тешањски, 14. јануара 1893. године.
Историјска и географска номенклатура места по старом тешањском срезу
У старом тешањском срзу, т.ј. у данашњим срезовима: тешањском, теслићком и добојском има много места и cелa са карактеристичним називима, који нас одводе у средњи век – у доба босанске самосталности, и, врхунца процвата бивше усорске бановине, чије је главно место поред Сребреника, био врло често и Тешањ. Постанак ових карактеристичних имена места везан је за имена средњевековне босанске властеле, која је ове крајеве држала у својој власти у средњем веку. Али, поред карактеристичне историјске, упада нам у очи и географска номенклатура.
ЧЕЧАВА – Часопис Развитак 01.04.1939.
Високо по косама и странама у лакту који чини река Мала Укрина раштркане су „паланке“1 села Чечаве, једног од ретких босанских села чије је постојање документарно посведочено за средњи век. Тај први помен Чечаве је негде иза 1323 год. у једној повељи којом босански бан Стјепан и брат му Владислав Haграђују кнеза Гргура Стипановића, дајући му у баштину пет села у тадашњој области Усори: пр’во Чеч’ву, друго Хр’стуш’, третие Уненавишћи Јекш’ .д. Воловић .е. Модрич’2.