Skip to content Skip to left sidebar Skip to right sidebar Skip to footer

Историја и етнографија

Гласник друштва Просвете из 1938. године

Гласник друштва Просвете у броју 3-4 из 1938. године, пише о забави на дан Светог Саве, коју је, како пишу, преч. госп. Стојан Станковић приредио у њихово име.

Опширније

Рудна богатства Чечаве

У Гласнику Југословенског професорског друштва из 1933-34. године, истраживана су рудна богатства Босанске Крајине. Чечава се помиње када је ријеч о угљу и руди хрома. У неколико скенираних страница прочитајте гдје у комшилуку има руде жељеза, мангана, бакра, олова, пирита и других.

Опширније

Из књиге ”Средња Босна у НОБ-у”

У књизи ”Средња Босна у НОБ-у” Средња Босна до устанка и у устанку 1941. – чланци и сјећања, Мика Јотановић, Владо Јотановић, Бошко Хаџић, Богдан Станковић и Саво Станчић свједоче о наоружавању Чечаве пред априлски рат 1941. године и доласку Нијемаца у село у априлу 1941. године.

Опширније

У Чечави од 1907. постоји читаоница, књижница и пјевачко друштво под именом ”Српско Коло”

Часопис Српска ријеч 1910. године пише да у Чечави од 1907. постоји читаоница, књижница и пјевачко друштво под именом ”Српско Коло”.

Опширније

Светосавска прослава у Чечави 1893. године

Светосавска прослава, са првом бесједом и забавом у корист српске школе и сиромашних ђака у селу Чечави, котар и протопрезвитерат Тешањски, 14. јануара 1893. године.

Опширније

Историјска и географска номенклатура места по старом тешањском срезу

У старом тешањском срзу, т.ј. у данашњим срезовима: тешањском, теслићком и добојском има много места и cелa са карактеристичним називима, који нас одводе у средњи век – у доба босанске самосталности, и, врхунца процвата бивше усорске бановине, чије је главно место поред Сребреника, био врло често и Тешањ. Постанак ових карактеристичних имена места везан је за имена средњевековне босанске властеле, која је ове крајеве држала у својој власти у средњем веку. Али, поред карактеристичне историјске, упада нам у очи и географска номенклатура.

Опширније