Натјечај за учитеља
На овдашњој српско-православној школи потребан је учитељ.
Историја и етнографија
Сељак одликован Похвалницом Краљевог фонда за свој рад на народном просвећивању
Село Чечава у Срезу теслићком звало се пре рата још и „Мали Београд“, јер су у Чечави живели Срби борци и патриоте. Срби из Теслића ишли су у Чечаву да се провеселе, запевају и разговоре о невољама под туђином, које су се тешко подносиле.
Прота Јеврем Станковић – прва чечавска легенда
Први школовани домаћи прота – поп Јеврем Станковић рођен је 1865. године, а умро 1916. године у Чечави. Његов отац Стеван био је угледни домаћин и велики вјерник, а Чечава и околна села припадала су тада Имљанској парохији, па је Имљански поп повремено долазио и обављао групне вјерске обреде за покој душа, вјенчања, крштења и друго.
Презимена и славе у Чечави 1882. године
Шематизам дабробосанске митрополије из 1882. године доноси нам занимљиве податке о Чечави. У то вријеме црква је била од дрвета а парохија се састојала из два села- Чечаве и Осредака. Парох је био Стево Станковић. Чечава је у то вријеме бројала 113 кућа и 994 душе. Осредци су бројали 13 кућа и 99 душа. Године 1883., укупно у оба села, рођено је 20 мушке и 24 женске дјеце.
Запис о Соколском сијелу из 1934. године
Објављено у Врбаским новинама 23. фебруара 1934. године. Новине су иначе доносиле вијести и коментаре из политике и културе.
Проглас из 1935. године
Проглас објављен у Врбаским новинама 13. јуна 1935. године.
Оглас Новака П. Станојевића из 1938.
Оглас дат у Врањске новине 4. марта 1938. године.
Гласник друштва Просвете из 1938. године
Гласник друштва Просвете у броју 3-4 из 1938. године, пише о забави на дан Светог Саве, коју је, како пишу, преч. госп. Стојан Станковић приредио у њихово име.